Osmišljene biorafinerije za preradu elektronskog otpada

Novozelandski startap Mint Innovation razvio je jeftinu tehnologiju i koristeći mikrobe i pristupačne hemikalije izvlači dragocene metale iz elektronskog otpada. Njihova vizija je da naprave biorafineriju u svakom većem gradu u svetu. Prikupili su 14 milijardi dolara (skoro 11,5 milijardi evra) za gradnju prve dve rafinerije u Sidneju i u severozapadnoj Engleskoj. Sidnejska rafinerija će prerađivati do 3.500 tona elektronskog otpada godišnje.

„Idealno, ovi metali će biti prodati lokalnim biznisima kao što su draguljari i drugi proizvođači, i time stvaramo pravu cirkularnu ekonomiju. Zamislite da zlato iz vašeg laptopa završi kao prsten na nečijoj ruci ili da se iskoristi za neki drugi uređaj“, navodi direktor startapa Mint Innovation, Vil Bejker (Will Baker).

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, mobilni telefon se pravi od 15 odsto bakra, 10 odsto drugih metala i tri procenta gvožđa. Izveštaj procenjuje da će do 2040. godine emisije ugljenika od proizvodnje i upotrebe elektronskih uređaja, uključujući monitore, laptopove, PC računare, smartfone i tablete dostići 14 odsto ukupnih emisija.

„Globalno se samo 20 procenata elektronskog otpada tretira adekvatno. Malo je podataka o tome šta se dešava sa ostatkom, koji uglavnom završava na deponijama ili ga odlažu neformalni radnici u lošim uslovima“, istaknuto je u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma.

Pre dve godine, u svetu je bačeno rekordnih 53,6 miliona tona elektronskog otpada. Sirovine u ovom otpadu vredne su 57 milijardi dolara (više od 46,7 milijardi evra), čemu najviše doprinose zlato, gvožđe i bakar, ali sačuvaju se materijali u vrednosti od samo 10 milijardi dolara (8,2 milijarde evra), podaci su izveštaja UN Global E-waste Monitor 2020.

Čak 41 odsto građana Srbije električni i elektronski otpad baca u kontejner

Više od 90 odsto građana Srbije zna šta je otpad od električnih i elektronskih proizvoda, kao i da je štetno ukoliko se neadekvatno odlaže, a 56,32 procenta njih zna i gde bi taj otpad mogao da odloži, dok 46,68 odsto ne zna, pokazalo je istraživanje koje je za portal Danas radio istraživački tim Demostata.

Najveći procenat građana, čak 41 odsto odgovorilo je da taj otpad baca u kontejner, oko 24,14 procenta „ne baca nigde“, a samo 34,87 odsto ispitanika kaže da ga odlaže u lokalne centre. Najveći je procenat onih koji ovu vrstu otpada odlažu u kontejnere, od kojih je 53,33 odsto iz kategorije od 18 do 29 godina.

Žene su pokazale da više znaju gde mogu da odlažu otpad od elektronskih i električnih proizvoda. Njih 62,22 odsto odgovorilo je da zna, a 37,78 da ne zna, dok je kod muškaraca taj procenat podjednak.

Prema ovom istraživanju, od mlađih starosnih grupa uvećava se znanje o tome gde se može odložiti otpad, počev od grupe 18 do 29 godina sa 46,67 odsto, 30 do 39 godina 53,57 odsto, 40 do 49 godina 55 odsto, 50 do 64 godina 59,18 odsto i 65 i više godina 66,67 odsto.

Građani Beograda su najmanje upućeni u to gde mogu da odlože svoj otpad, pokazalo je ovo istraživanje. Više od polovine njih, čak 52,78 odsto ne zna šta bi radilo sa starim električnim i elektronskim uređajima. Zatim slede građani u Južnoj i Istočnoj Srbiji (36,84 odsto), u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (38,72 odsto), i na kraju građani u Vojvodini (36,47 odsto), koji su ujedno i pokazali i najviši stepen znanja.

Na pitanje „da li je štetno neadekvatno odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda?“ 98,85 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno.