Osnovnu polisu osiguranja u Srbiji ima manje od 10 odsto stanovništva, a u svetu je najprodavanija

Elementarne nepogode se ne mogu sprečiti, ali se mogu ublažiti njihove posledice. Nedavne poplave u Nemačkoj nanele su veliku materijalnu štetu, a život je izgubilo više od 180 ljudi.

Od poplava najčešće strahuju ljudi koji žive pored velikih reka, ali i onih manjih, jer ukoliko rečna korita nisu dobro uređena, nakon velike količine padavina dolazi do izlivanja. Najčešće, vodena stihija uništi njive, ali i domaćinstva, i štete se obično mere u milionima dinara.

Postoji mogućnost da se, ukoliko nastane šteta, ona naplati od osiguravajućeg društva i sanira. Naime, polisa osiguranja domaćinstva može na neki način da bude uteha u teškom trenutku.

„Polisa osiguranja domaćinstva nas štiti od požara, udara groma, grada, oluje, poplave, izliva vode iz instalacije, provalne krađe i razbojništva. U zavisnosti od društva do društva i odabranog paketa, polisom možemo pokriti i lom stakala“, kaže za Biznis.rs Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije.

On dodaje da je to osnovna polisa osiguranja domaćinstva i ona je u svetu jedna od najprodavanijih, dok je kod nas kupuje manje od 10 odsto vlasnika nekretnina.

“Naknada štete zavisi od procenjene štete i sume osiguranja, koja je ugovorena polisom. U slučaju totalne štete, naknada će biti isplaćena u visini sume osiguranja, a maksimalno do procenjene građevinske vrednosti objekta. Ako je neko platio polisu za totalnu štetu u visini od milion dinara, to je najviši iznos koji mu može biti isplaćen”, ističe Ćirić.

Kod imovinskog osiguranja, da bi se ugovorio rizik od poplave osnovno je pokriće prvo ugovoriti rizik od požara. To se utvrđuje na punu građevinsku vrednost tog objekta. Izrada i kreiranje polisa osiguranja od poplava i drugih elementarnih nepogoda zavisi od više faktora i veoma je bitno da se proceni rizik bilo da je u pitanju poljoprivredno domaćinstvo, domaćinstvo ili industrijski objekat.

U slučaju domaćinstva, osiguranje sa svim pokrićima od rizika koji realno prete svakom domaćinstvu kreću se od oko jedan evro po metru kvadratnom na godišnjem nivou. Prema tome, za stalno nastanjen stan ili kuću od 50 m2, godišnja premija bila bi 50 evra. Tako dobijate pokriće od osnovnih požarnih rizika, rizika od izlivanja vode iz instalacija, loma stakla, provalne krađe i razbojništva, poplave, bujice i visoke vode.

Interesantno je da je, nakon velikih poplava 2014. godine u Obrenovcu, na ponudu osiguranja od poplava odziv bio zanemarljiv.

“Za domaćinstvo se obično ne izlazi na teren da bi se procenio rizik. Na primer, za osiguranje stana od poplave agent nema potrebe da izlazi na teren već se sve obavlja telefonskim putem ili se popunjava standardni upitnik, uzima se nekoliko podataka o karakteristikama objekta. Agent na osnovu toga izlazi sa ponudom i pravi se polisa, sve se završava u roku od pola sata”, kaže za Biznis.rs Goran Leštanin, specijalista za razvoj proizvoda neživotnih osiguranja Generali i dodaje da u zavisnosti od obima štete i same lokacije procenitelji štete izlaze na teren, ali postoji mogućnost da je klijenti sami snime putem linka za aplikaciju koji im dostavlja ova osiguravajuća kuća, u zavisnosti od toga kolikih je razmera.

“Za likvidaciju šteta od poplave nije potrebna dodatna dokumentacija, na licu mesta se pravi zapisnik. Kod požara jedna od obaveznih stvari je prijava vatrogasnoj jedinici, to je i zakonska obaveza, i onda se dobija pismena potvrda od MUP-a koja se prilaže osiguravaču uz prijavu štete. Osiguranje od poplave ne mora da se ugovori na punu vrednost, može da se ugovori procentualni deo vrednosti kuće. Npr. u slučaju stanova na drugom ili trećem spratu gde je mala verovatnoća da će se zbog poplave urušiti zgrada, već postoji mogućnost da će se u nekoj meri vratiti voda iz kanalizacije, klijent može da ugovori npr. 10 odsto ukupne sume osiguranja, odnosno građevinske vrednosti stana”, objašnjava Leštanin.

Građani Srbije nemaju dovoljno razvijenu svest o osiguranju svoje imovine već se oslanjaju na državu i zbog toga je državni intervencionizam veoma izražen. Prema nekim internim istraživanjima Generali osiguranja, svega 15 do 20 procenata domaćinstava u Srbiji je osigurano. Tu treba uzeti u obzir da se u velikom broju slučajeva radi o nekretninama koje su uzete na kredit, pa samim tim moraju biti osigurane po zahtevu banke kreditora, a one su primera radi osigurane samo od rizika požara i izliva vode iz instalacije, jer ta pokrića zahteva sama banka.

S obzirom na to da država ne može uvek brzo da reaguje, a ne može ni svima da pomogne, opcija privatnog osiguranja imovine od elementarnih nepogoda je nešto što bi trebalo da bude uobičajeno, posebno za građane koji žive u područjima gde često dolazi do poplava.

„Savet građanima je da se pre donošenja odluke o osiguranju dobro raspitaju od kojih rizika se može osigurati imovina i da se upoznaju sa uslovima kojima su regulisana prava i obaveze i osiguravača i onoga ko kupuje polisu osiguranja. Obavezu plaćanja premije, ukoliko je mesečno plaćanje, treba redovno izmirivati. Takođe, savet je i da se pre potpisivanja polise dobro informišete u kojim slučajevima je isključeno pravo na naknadu štete, kako bi bili izbegnuti eventualni, kasniji problemi“, ističe Zoran Ćirić.