Otkup zlata najveći u poslednjih 55 godina

Centralne banke kupuju zlato najbržim tempom od 1967. godine, a analitičari navode Kinu i Rusiju kao najveće kupce, što ukazuje da ove zemlje žele da diverzifikuju svoje rezerve dalje od dolara. Podaci koje je prikupio Svetski savet za zlato (WGC) pokazali su da je potražnja za ovim plemenitim metalom premašila sve godišnje količine u poslednjih 55 godina.

Prošlomesečne procene WGC, grupe koju finansira industrija, takođe su daleko veće od zvaničnih izveštaja centralnih banaka, što je izazvalo spekulacije u industriji o identitetu kupaca i njihovim motivacijama.

Bekstvo centralnih banaka ka zlatu, prema ocenama analitičara, sugeriše da geopolitička pozadina predstavlja nepoverenje, sumnju i neizvesnost, prenosi Financial Post.

Poslednji put kada je viđen ovakav nivo kupovine zlata, bila je istorijska prekretnica za globalni monetarni sistem. Centralne banke kupile su 1967. godine ogromne količine zlata od SAD, što je dovelo do pada cene i kolapsa Londonskog zlatnog fonda rezervi, a to je ubrzalo propast sistema Bretton Woods koji je povezivao vrednost američkog dolara sa zlatom.

Prošlog meseca WGC je procenio da su zvanične svetske finansijske institucije kupile 673 tone zlata, a samo u trećem kvartalu centralne banke otkupile su oko 400 tona zlata, što je najveća kvartalna kupovina od kada se beleže podaci. Procene WGC nadmašuju prijavljene kupovine Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i centralnih banaka, koje iznose 333 tone u prvih devet meseci 2022. godine.

Zvanično, kupovinu u trećem kvartalu predvodila je Turska sa 31 tonom, čime je uvećala svoje zlatne rezerve za 29 odsto. Uzbekistan je u istom periodu kupio 26 tona zlata, dok je Katar u julu ostvario najveću mesečnu akviziciju od 1967. godine.

Neslaganje između procena WGC i zvanično prijavljenih podataka koje prati MMF može se delimično objasniti činjenicom da vladine agencije u Kini i Rusiji mogu da kupuju i drže zlato, a ne moraju da ga prijave kao rezerve.

Narodna banka Kine ranije ovog meseca izvestila je da je u novembru kupila 32 tone zlata u vrednosti 1,8 milijardi dolara, kao i da je povećala kupovinu prvi put od 2019. godine, dok WGC ocenjuje da je kupovina bila veća. Rusija pod sankcijama otkupljuje velike količine zlata i plaća ga u nacionalnoj valuti, pružajući podršku domaćem rudarstvu.