Zašto su zlatne poluge bolji izbor od štednje u bankama ili kupovine nekretnina?

Zlato je kao berzanska roba odavno prepoznato kao sigurna luka za investitore sa viškom kapitala. Zbog niskih kamata mnogi građani danas odustaju od štednje „za crne dane“ u bankama ili se okreću ulaganju u nekretnine. Ipak, čini se da je zlato na dugi rok sigurnija opcija jer ne gubi vrednost, poseduje najveći stepen likvidnosti i iz njega se brže može izvući novac nego iz bilo koje nepokretnosti.

Takođe, ono je danas dostupno svima – od ulagača sa manje novca koji mogu da kupe pločicu od jednog grama čistog zlata za manje od 100 evra, pa do investitora sa većim ulozima koji izdvajaju oko 55.000 evra za kilogram.

U proteklih pola veka vrednost zlata prosečno je rasla više od osam odsto godišnje, a trend cene dugoročno je uvek pozitivan. Uprkos ovoj činjenici, rastuća inflacija u celom svetu i geopolitičke tenzije izazvane sukobom Rusije i Ukrajine utiču i na cene plemenitih metala.

Davor Žic, izvršni direktor marketinga u najvećem hrvatskom trgovcu plemenitim metalima Auro Domus Group, u razgovoru za Biznis.rs kaže da je činjenica da je zlato u korekciji u dužem razdoblju, koje traje otprilike šest meseci. Ipak, on ističe da je značajna razlika na evropskom tržištu, gde se cene uglavnom mere u evrima, i na globalnom gde se zlato meri u odnosu dolara po unci.

„S obzirom na to da je vrednost dolara strahovito porasla u ovoj godini, korekcija cene zlata bila je značajno izraženija kada se posmatra u toj valuti. Na primer, posmatrano u dolarima pad cene zlata iznosi dva odsto u poslednjih mesec dana i 14 odsto u poslednjih šest meseci. U evrima, cena zlata u poslednjih mesec dana smanjena je za 0,5 odsto, u poslednjih šest meseci za oko tri odsto, dok se u poređenju sa istim periodom prošle godine danas za uncu zlata dobija čak 12 evra više”, navodi naš sagovornik.

Trenutno najveći uticaj na kretanje cene zlata ima monetarno okruženje, pri čemu jak dolar predstavlja značajnu težinu za plemenite metale, smatra Žic. Inflacija, a posebno nestabilne geopolitičke okolnosti, utiču na rast cene zlata. Međutim, kako napominje, u ovoj situaciji važno je uzeti u obzir tržišna očekivanja kao jedan od bitnih elemenata rasta ili pada cene nekog resursa ili ulaganja.

Ključno pitanje je, ističe Davor Žic – da li su ova očekivanja već uključena u trenutne tržišne odnose, odnosno da li je zahtevna geopolitička situacija ili nivo inflacije faktor na koji investitori već računaju?

„Pojednostavljeno, ako tržište očekuje inflaciju od sedam odsto, a ispostavi se da je devet procenata, to će imati pozitivan uticaj na plemenite metale. Ako sa ovim očekivanjem inflacija bude pet odsto, to će se negativno odraziti na cenu zlata, iako je pet odsto visoka stopa inflacije”, dodaje on.

Komentarišući trend ulaganja u zlato u Hrvatskoj, izvršni direktor marketinga hrvatske kompanije Auro Domus Group kaže da je interesovanje izuzetno veliko i da je takav trend prisutan već deset godina, otkako je zlato oslobođeno poreza i PDV-a.

„Govorimo o skoku od više od stotinu procenata za godinu dana. Naša trenutna procena pokazuje da će ove godine biti kupljeno preko dve milijarde kuna (oko 300 miliona evra) vrednog investicionog zlata u Hrvatskoj. Radi se o nastavku trenda koji traje desetak godina, otkako je zlato oslobođeno poreza i PDV-a, a u kojem se iz godine u godinu obim ulaganja povećava. Ove godine, uz globalne okolnosti, dodatni podsticaj dalo je skoro uvođenje evra u Hrvatskoj koje je podstaklo građane na podizanje depozitnih sredstava i ulaganje, prvenstveno u zlato i nekretnine“, podvlači Žic.

Što se tiče profila ulagača, on kaže da su to uglavnom imućniji građani koji mogu da izdvoje nekoliko stotina hiljada ili milion kuna za ulaganje. Prema njegovom mišljenju, svest da je zlato dobra i sigurna investicija proširila se u celom društvu, pa se proširio i krug investitora, sve do ljudi sa skromnijim primanjima koji ipak izdvajaju nekoliko stotina ili hiljadu kuna mesečno za ulaganje i sigurniju budućnost.

Ulaganje u zlato pruža dugoročnu sigurnost

Kako bi izbegao komplikovane definicije i približio pojam zlata, Žic kaže da je najjednostavnije reći da investiciono zlato uključuje poluge od jednog grama ili više, sa sadržajem zlata od najmanje 99,5 odsto, ili zlatnike koji ne pripadaju numizmatici.

„Cene se kreću od sedamdesetak evra za pločicu od jednog grama čistog zlata do oko 55.000 evra za polugu od jednog kilograma. Najveći deo cene kod fizičkog zlata čini sama vrednost metala, ali u nju ulazi i trošak izrade, pakovanja, distribucije, osiguranja, ambalaže… Zbog toga je prosečna cena po gramu manja što je proizvod veći“, podvlači on i dodaje da onaj ko razmišlja o ulaganju u zlato prvo treba da razmisli iz kog razloga to radi.

„Ako mu je cilj kratkoročna dobit i špekulacija, to je moguće, ali nije naročito realno sa zlatom. No, ako želi višak sredstava da uloži u imovinu koja dugoročno značajno povećava vrednost i tako zaštiti svoju budućnost, onda je zlato odličan izbor. U proteklih 50 godina prosečno je vrednost zlata rasla preko osam odsto godišnje, a trend cene zlata dugoročno je uvek pozitivan“, kaže Žic.

Na pitanje zbog čega je investiranje u zlato bolje od štednje u bankama i ulaganja u nekretnine, Davor Žic ističe da, bez obzira na to što se bavi promovisanjem ulaganja u plemenite metale, ne bi voleo da kaže da zlato predstavlja bolje ulaganje od svih.

„Neko voli veći rizik pa će uložiti u deonice ili čak kriptovalute, ako ima snažne živce. Neko, pak, želi da ostvari dodatnu rentu, pa mu je nekretnina solidno ulaganje, posebno u turističkim krajevima. No, preporuka finansijskih stručnjaka je da se zlato uvek uključi u portfelj ulaganja jer daje dugoročnu sigurnost. Novac u banci generalno gubi vrednost, a to se još izraženije događa u vremenu visoke inflacije i relativno niskih kamatnih stopa. Nekretninu je, s druge strane, teško prodati ako vam je brzo potreban novac, barem ako niste spremni na prodaju sa minusom zbog žurbe. Kada je reč o zlatu, u bilo kom trenutku možete doći kod trgovca i praktično odmah dobiti gotovinu ili novac na računu. Zato kažemo da je zlato sigurno kao kuća, a likvidno kao keš”, zaključuje Davor Žic.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić je sličnog mišljenja. On u razgovoru za Biznis.rs tvrdi da u globalnim okolnostima kakve vladaju danas nema izvesnosti i zato savetuje sve koji imaju višak kapitala da „ne drže sva jaja u istoj korpi“.

„Trenutna situacija na svetskom nivou je puna nepoznanica i teško je bilo šta predvideti, zato je za većinu potencijalnih ulagača prvi zadatak da – ne izgube novac. Trebalo bi odabrati dve ili tri alternative i diverzifikovati investicije, uložiti možda deo novca u zlato, deo u švajcarski franak, deo u dolar“, ističe profesor Savić.

On podseća na činjenicu da američki dolar poslednjih nedelja jača u odnosu na druge valute i da ga je zato u ovom trenutku dobro imati u svom portfoliju, ali napominje da se okolnosti mogu promeniti u samo nekoliko dana. Može doći do promena na tržištu ili Sjedinjene Američke Države mogu pronaći interes da same utiču na slabljenje sopstvene valute, a to znači i promenu na računima investitora.

„Ipak, ako pričamo o dugoročnim ulaganjima zlato jeste najsigurnija investicija jer ono na dugi rok ne gubi vrednost, naprotiv. Naravno, govorimo o investicionom zlatu u formi pločica ili poluga, različitih težina, što znači da i kupci, odnosno investitori, mogu da potroše različitu količinu novca, u zavisnosti od trenutnih potreba i mogućnosti“, zaključuje profesor Ljubodrag Savić.

– U pisanju teksta učestvovao i Marko Andrejić

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja o zlatu kao investiciji u vreme krize: Vrednost zlata najviše raste u ekstremnim uslovima