Paket antikriznih mera morao bi da bude selektivan

Fiskalno odgovoran paket antikriznih mera u 2021. morao bi da bude usmeren samo ka preduzećima i stanovništvu koji su najviše pogođeni krizom. Budžet Srbije je u deficitu i bez novog paketa antikriznih mera koji se sada najavljuje, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Kako se ističe, stoga se nova isplata državne pomoći privredi i stanovništvu (koja nije predviđena važećim budžetom) može finansirati samo dodatnim povećanjem fiskalnog deficita i novim zaduživanjem države u 2021. godini – preko iznosa od oko 1,5 milijardi evra, koliko je već planirano nedavno usvojenim budžetom. To znači da će učešće javnog duga u BDP tokom 2021. nastaviti da raste (na preko 60 odsto BDP) umesto da se zakoči, ističu u Fiskalnom savetu.

Savet smatra da je zbog toga racionalno da se trošak novih mera ograniči, tj. da se antikrizne mere Vlade u 2021. usmere samo na preduzeća i stanovništvo koji trpe najveće negativne posledice ekonomske krize i kojima je pomoć zaista potrebna. Čak i da Srbija nema veliki javni dug, nije ekonomski opravdano da se svi građani Srbije zadužuju da bi se sredstva davala preduzećima koja tokom zdravstvene krize nemaju probleme u poslovanju ili građanima s visokim prihodima, navodi se u analizi.

Fiskalni savet ističe da je najavljeno je da će novi paket pomoći biti neselektivan što bi predstavljalo dodatni, neplanirani, trošak za budžet u 2021. godini, od skoro milijardu evra.

Isto tako, nagovešteno je izdavanje državnih garancija za milijardu evra novog zaduženja privrede u 2021. godini (500 miliona evra kroz postojeću šemu i dodatnih 500 miliona evra kroz novu garantnu šemu uz veće pokriće države). Fiskalni savet smatra i da je pogrešno što se nastavlja sa politikom podele novca svim punoletnim građanima.

Kako se ističe, vanredna pomoć stanovništvu trebalo bi da se usmerava samo ka socijalno ugroženim grupama – licima koja su zbog krize ostala bez posla (izdašnije naknade u slučaju nezaposlenosti), penzionerima sa nižim primanjima, studentima, korisnicima socijalne pomoći i slično. Ovog principa pridržavale su se (opravdano) sve druge zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) koje su isplaćivale finansijsku pomoć stanovništvu tokom krize, sem Srbije, navodi se u analizi.

Fiskalni savet ističe da se neselektivna isplata pomoći preduzećima mogla opravdati neposredno nakon izbijanja krize, kad se još nije znalo ko je najviše pogođen – ali ne i sada. Srbija će imati pad privredne aktivnosti u 2020. od oko jedan odsto u okviru kog pojedini sektori, poput turizma, ugostiteljstva, proizvodnje i prodaje motornih vozila imaju veoma dubok, dvocifren pad.

Ovi podaci ujedno sugerišu da nisu svi delovi privrede jednako pogođeni zdravstvenom krizom, odnosno da postoje preduzeća koja i u krizi prolaze veoma dobro (apoteke, proizvodnja i prodaja kućne hemije, dostava hrane i drugo). Zato je neprimereno da se svi poreski obveznici Srbije zadužuju da bi se tokom 2021. finansirala radna mesta i u onim preduzećima koja trenutno posluju uspešno i koja uopšte nisu ugrožena.

Takođe, nije opravdano ni to da se pod izgovorom krize finansiraju preduzeća koja ni pre krize nisu imala održiv model poslovanja. Zato Fiskalni savet predlaže Vladi da, umesto dosadašnjeg pristupa, državnu pomoć u 2021. isplaćuje samo onim preduzećima i preduzetnicima koji ispunjavaju jasne i objektivne kriterijume finansijske ugroženosti usled krize.

Ograničiti zaduživanje države

Savet smatra da bi dodatno zaduživanje države tokom 2021. trebalo što više smanjiti i odlaganjem projekata koji u 2021. nisu prioritetni, te da bi se jedan deo novih antikriznih mera mogao, umesto dodatnog zaduživanja države, finansirati i uštedama u budžetu.

Kako se ističe, odgovorna fiskalna politika mogla bi da svede dodatno zaduživanje države u 2021. na ispod 300 miliona evra, umesto milijardu evra. Novo zaduživanje države usled najavljenog paketa antikriznih mera u 2021. je neizbežno. Međutim, ukoliko novi paket antikriznih mera bude selektivan i odlože se projekti koji nisu prioritetni, potrebe za dodatnim zaduživanjem države znatno bi se smanjile, navodi se u analizi.

Kako se ističe, takve uštede bi omogućile da fiskalni deficit u 2021. ostane ispod četiri odsto BDP i pored isplate novog paketa pomoći, a javni dug bi imao relativno umeren rast, neznatno preko nivoa od 60 odsto BDP. Ipak, Fiskalni savet skreće pažnju da se zbog najavljenih novih antikriznih mera nikako ne odustane od planiranih ulaganja države u infrastrukturu, jer su one ključne za podsticanje privrednog rasta.

Fiskalni savet smatra da najava novih mera svega dva meseca nakon usvajanja budžeta “kompromituje budžetski proces i pokazuje da je neumereno povećanje plata u javnom sektoru bilo greška“.