Pandemija dodatno ugrozila osobe sa invaliditetom

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom koji se obeležava trećeg decembra i ove godine će proći u znaku aktuelne pandemije korona virusa i njenog uticaja na njih. Pored problema koje postoje u “mirnodopskim” uslovima, njihov život je sada dodatno otežan. 

Osobe sa invaliditetom se svakodnevno suočavaju sa diskriminacijom, stigmatizacijom, siromaštvom, socijalnom isključenošću i nezaposlenošću koja je u aktuelnim okolnostima, čini se, izbila u prvi plan.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže predsednica Udruženja osoba sa invaliditetom Gordana Pušara, osobe sa invaliditetom pogođene su teže tokom pandemije od osoba koje nemaju invaliditet. Pored bolesti sa kojom se bore, one su morale da se suoče i sa strahom od pandemije. Iako im boravak u kući – koji je početkom pandemije postao nužnost – nije bio stran, budući da su bili „vezani“ za kuću i pre pandemije“, on im je u novim okolnostima pao još teže.

“Ipak, oni su morali da nastave da žive i da funkcionišu na način na koji su to radili i pre izbijanja pandemije”, naglasila je Pušara. 

Kada je reč o imunizaciji, naša sagovornica ističe da su svi kojima je to zdravstveno stanje dozvoljavalo primili vakcinu, a da su se svi ostali konsultovali sa izabranim lekarima i dobili savet da li ikada je najbolje da prime vakcinu.

Kada je reč o poslu i zaposlenju osoba sa invaliditetom, naša sagovornica kaže da je i tokom pandemije bilo prilike za zaposlenje, te su dobijali pozive i dopise firme koje su imale potrebu za radnicima.

Ipak, zbog restriktivnih mera, to su uglavnom bili poslovi koji se rade od kuće, što dalje podrazumeva da se radi o nekoj vrsti administrativnog posla. 

Kada je reč o institucionalnoj podršci osobama sa invaliditetom, Pušara kaže da je njeno udruženje imalo dobar odaziv za saradnjom sa Gradskim većem grada Beograda koje je imalo sluha za njihovo probleme i dalo maksimalan doprinos.

“Kontaktirali su nas sve vreme, delili su i pakete. Država je gledala da pomogne koliko god i na koji god način može”, kaže Pušara. 

Takođe, održavane su tribine čiji je cilj bio da se podigne svest o problemima koje stoje pred osobama sa invaliditetom, od kojih je poslednja u nizu održana u oktobru povodom pokretanja programa “Iz kruga u okruženje”.

Gradski većnik Dragomir Petronijević je tom prilikom rekao da je dobra saradnja sa Udruženjem osoba sa invaliditetom u kojoj je kroz programe zapošljavanja blizu 1.000 osoba sa invaliditetom našlo zaposlenje u poslednjih osam godina. 

Govoreći o Zakonu o socijalnom preduzetništvu koji bi, između ostalog, trebalo da unapredi i položaj osoba sa invaliditetom, naša sagovornica kaže da je i ovaj, kao i drugi pravni akti, dobar – ali i da bi trebalo da bude primenjen u praksi.

Ovaj dokument trebalo bi da doprinese većem stepenu socijalne uključenosti teže zapošljivih lica i lica u stanju socijalne potrebe i njihovom ekonomskom osamostaljivanju.

Značaj donošenja zakona o socijalnom preduzetništvu ogleda se u činjenici da su u Srbiji prisutne različite organizacione forme sa karakteristikama ili elementima socijalnog preduzetništva, ali da još uvek ne postoji uspostavljen zakonodavni okvir, kojim bi se ova oblast sveobuhvatno uredila.

Uspostavljanjem zakonodavnog okvira u oblasti socijalnog preduzetništva, navela je Vlada Srbije, stvoriće se još bolji uslovi za podsticanje preduzetništva, čime će se poboljšati i opšti životni standard građana i građanki Srbije.