PANDEMIJA NIJE PROMENILA NAVIKE GRAĐANA ZAPADNOG BALKANA Elektronske usluge uglavnom koristi mlađa populacija

Pandemija korona virusa nije značajno izmenila navike građana zemalja regiona Zapadnog Balkana kada je u pitanju upotreba elektronskih usluga, pokazali su rezultati istraživanja Centra za evropske politike (CEP).

Relevantnost e-usluga, odnosno, njihov kvalitet i dostupnost građanima naročito je bila značajna  u periodu kada je pandemija bila na vrhuncu, jer je fizički kontakt sa upravom i odlazak na šaltere sveden na minimum.

Međutim, rezultati istraživanja koje je predvodio CEP pokazalo je da pandemija nije uticala na to da građani u našem regionu češće počnu da koriste e-usluge.

Rezultati pokazuju da je samo 18 odsto građana više nego inače koristilo e-usluge tokom pandemije, a da čak 50 odsto ispitanika nije uopšte koristilo ovaj tip usluga u tom periodu.

„U proseku, dve trećine građana regiona kažu da njihovo interesovanje za e-usluge nije poraslo od početka pandemije“, rekla je programska direktorka CEP Milena Lazarević.

Što se tiče građana Srbije, povećanje u korišćenju elektronskih usluga tokom pandemije nešto je veće od regionalnog proseka – 23 odsto.

„Ovi rezultati se, dakle, mogu objasniti ili nedostatkom informacija i veština građana, time što građani nisu dovoljno obučeni za korišćenje e-usluga, ili pak time što je većini građana za navikavanje na interakciju sa javnom upravom na ovaj način potrebno više vremena. Najverovatnije je u pitanju kombinacija ova dva faktora; nedostatak znanja u kombinaciji sa starim navikama je ono što mnoge ljude sprečava da se oslone na elektronsku interakciju sa administracijom“, kaže Lazarević.

Oko 40 odsto građana regiona, kažu u CEP, preferira lični kontakt, i ti građani u velikoj meri, uprkos pandemiji, nisu bili zainteresovaniji za korišćenje e-usluga.

Rezultati istraživanja pokazuju i da među najmlađom grupom ispitanika, uzrasta od 18 do 24 godina, postoji najveća zainteresovanost za korišćenje e-usluga. Međutim, ta zainteresovanost se smanjuje sa starošću, a potom kreće da raste, pa je druga kategorija koja je najviše zainteresovana za e-usluge grupa građana koji su stariji od 60 godina.

„Veća zainteresovanost najstarijih građana može se objasniti velikim preprekama sa kojima su se oni suočili u dobijanju usluga administracije ličnim kontaktom od izbijanja pandemije, naročito budući da im je kretanje bilo strogo ograničeno ili čak zabranjeno u pojedinim periodima“, komentariše Lazarević.

Ona je dodala da građani u svim zemljama regiona generalno pristupaju e-uslugama sa rezervom, pa se to nije menjalo ni tokom pandemije.

Istraživanje Centra za evropske politike sprovedeno je od 1. do 15. maja 2020. na uzorku od 6.085 građana.