PANDEMIJA NIJE ZAUSTAVILA POVEĆANJE CENA NEKRETNINA U HRVATSKOJ Zabeležen godišnji rast od 13,4 odsto

U periodu od 2010. do drugog tromesečja 2020. cene stanarina u Evropskoj uniji više su za 14 odsto, a cene kuća i stanova 25 odsto.

Stambeni objekti u prethodnoj deceniji poskupeli su u 23 države članice EU, a njihove cene su se smanjile u četiri države. Cena kvadrata stana udvostručila se u Estoniji , u Luksemburgu je povećanje bilo 86 odsto, a u Letoniji i Austriji nešto ispod 80 odsto.

U Hrvatskoj su nekretnine za petinu skuplje nego što su bile na početku 2010. godine, ali uz napomenu da je rast počeo poslednjih pet godina.

Analitičar Hrvatske narodne banke Davor Kunovac ističe da su cene nekretnina u Hrvatskoj nakon višegodišnjeg pada počele ponovo da rastu tokom 2015. Cene u Zagrebu zabeležile su rast od 42 odsto, na primorju 26 odsto, dok je u ostalim delovima Hrvatske kvadrat stambenog prostora poskupeo 13 odsto.

Rast cena nekretnina i tokom pandemije

Skok cena nije zaustavljen ni tokom pandemije i karantina pa je tako Hrvatska zabeležila snažniji godišnji rast cena stambenih nekretnina u drugom tromesečju od osam odsto u odnosu na prosek EU. U Češkoj je rast cena nekretnina sličan kao i u Hrvatskoj. U Slovačkoj iznosi 10 odsto, a u Poljskoj skoro 11 procenata.

Snažniji talas poskupljenja nekretnina počeo je nakon što je Hrvatska od 2017. godine uvela subvencije za stambene kredite.

“Cene rastu i u korona krizi. Moja vrlo gruba ocena, zasnovana na analizi, je da se otprilike jedna četvrtina rasta cena nekretnina u razdoblju nakon uvođenja subvencija može pripisati “domaćoj komponenti” rasta, za koju u analizi sugerišemo da se podudara s uvođenjem subvencija – navodi analitičar Hrvatske narodne banke Davor Kunovac, prenosi portal Seebiz.

Cene nekretnina od 2017. do 2019. godine porasle su u Hrvatskoj oko 16 odsto, a prema toj proceni subvencije su ih digle za približno četiri postotna poena.

Hrvatski zavod za statistiku procenjuje da su u odnosu na prvi kvartal ove godine cene novih stambenih objekata od početka aprila do kraja juna bile više 3,4 odsto. Međutim, taj rast je bio blaži nego ranije pa je u Zagrebu zabeleženo usporavanje rasta na godišnjem nivou  s 12,6 odsto na 8,7 procenata. U ostalim delovima Hrvatske zebeležen je godišnji rast od čak 13,4 odsto.