PANDEMIJA SVE VEĆA PRETNJA OPSTANKU EU Trajne obveznice najverovatnije rešenje ekonomske krize

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) najavila je da će Evropi biti potrebno 1.000 milijardi evra za borbu protiv pandemije Covid-19. Tim novcem bi mogao da se ustanovi evropski fond za oporavak. Jedna od mogućnosti je da se sredstva prikupe prodajom „trajnih obveznica“, za koje glavnica ne mora biti vraćena. Odobrenje ovog pitanja trebalo bi da bude prioritet na samitu Evropskog saveta 23. aprila.

Bilo bi bez presedana da EU izdaje trajne obveznice, posebno u tako velikom iznosu. Ali druge Vlade su se u prošlosti oslanjale na trajne obveznice. Najpoznatiji je primer Velike Britanije, koja je koristila konsolidovane obveznice (Consols) za finansiranje napoleonskih ratova i ratne obveznice za finansiranje Prvog svetskog rata. Ovim obveznicama trgovalo se u Londonu sve do 2015. godine, kada su obe otkupljene. Tokom 1870-ih, američki Kongres ovlastio je Ministarstvo finansija da izda konzole za konsolidaciju već postojećih obveznica, a one su bile izdate narednih godina.

EU se suočava s ratom protiv virusa koji preti ne samo ljudskim životima, već i samom opstanku Evropske unije. Ako države članice počnu da štite svoje državne granice čak i od drugih članica EU, to bi uništilo princip solidarnosti na kojem je unija izgrađena, piše The Guardian. Umesto toga, Evropa treba da pribegne posebnim merama da se izbori sa vanrednom situacijom koja pogađa sve članice EU.

Izdavanje trajnih obveznica koje bi pružile potpunu sigurnost i podršku EU, na političkom nivou bi učinilo ono što je već Evropska Centralna banka postigla: ukidanje praktično svih ograničenja u svom programu kupovine obveznica. Trajne obveznice imaju tri dodatne prednosti koje ih čine odgovarajućim za ove okolnosti.

Za početak, budući da se trajne obveznice nikada ne moraju otplaćivati, EU bi ustanovile iznenađujuće lagano fiskalno opterećenje, i pored značajnih finansijskih pogodaka koje bi mobilisala. Štaviše, EU ne bi morala da ih refinansira kada pristignu, izvrši amortizaciju isplate ili čak izdvoji novac (na primer, u fond koji tone) za njihovu eventualnu otplatu. EU bi bila obavezna samo da redovno plaća kamate na njih. Trajna obveznica od 1.000 milijardi evra sa kuponom od 0,5 odsto, koštala bi budžet EU samo pet milijardi evra godišnje. To je manje od tri odsto budžeta EU za 2020. godinu.

Druga prednost je više tehnička prirode, ali gotovo podjednako važna. Tržište možda neće moći istovremeno da apsorbuje izdavanje 1.000 milijardi evra odjednom. Izdavanjem trajne obveznice, EU bi mogla da poveća taj iznos u ratama, bez kreiranja nove obveznice svaki put. Treća prednost je u tome što bi trajna obveznica koju izda EU bila veoma atraktivan adut za programe kupovine obveznica Evropske Centralne banke. Kako je ročnost trajne obveznice uvek ista, ECB ne bi trebalo da rebalansira svoj portfolio.

EU ne treba da stvara bilo kakav novi mehanizam ili strukturu za izdavanje obveznica, jer je EU već izdavala obveznice u prošlosti. Prihodi bi trebalo da budu iskorišćeni za investicije i grantove koji se odnose na borbu protiv pandemije. Evropska komisija bi raspodelila sredstva direktno ili preko država članica i drugih institucija (poput opštinskih Vlada), koje su direktno uključene u borbu protiv pandemije Covid-19. Poremećaji izazvani pandemijom trebalo bi da budu privremeni, ali samo ako evropski lideri preduzmu posebne mere neophodne da izbegnu dugoročnu štetu u EU, piše The Guardian. Zato je očajnički potreban EU fond za oporavak. Finansiranje sa trajnim obveznicama najlakši je, najbrži i najmanje skup način da se on ustanovi.

PROČITAJTE JOŠ: