Peking za primer zatire trag H&M na domaćem tržištu

Kompanija H&M suočila se sa izborom između kineskog i zapadnog tržišta, budući da se našla u geopolitičkom procepu koji se prelomio na poljima pamuka i ljudskim pravima. H&M je samo jedna od zapadnih kompanija koje su saopštile da zbog prinudnog rada više neće koristiti materijale i proizvodne resurse iz kineske pokrajine Sinđan, odakle stiže petina svetskog pamuka.

Kina je oštro odgovorila na tvrdnje da stotine hiljada pripadnika manjine Ujgura prinudno radi na poljima pamuka i u proizvodnji trikotaže, navodeći da je reč o “zlonamernim lažima“. Oko 400 prodavnica H&M ekspresno je skinuto sa najpopularnijih kineskih plaformi za online prodaju, mediji ismevaju ovu kompaniju, a kineski potrošači obećavaju njen bojkot.

Sinđan je jedna od glavnih i široko prihvaćenih tema trgovinskih i geopolitičkih sporova između Kine i SAD, koji su sveli odnose dve supersile na nivo Hladnog rata. Brendovi više ne mogu ugoditi i Kini i Zapadu. Moraće da izaberu stranu i biće na gubitku kome god da se priklone, navodi portal Fast Company, prenoseći ocene analitičara.

Kompanija H&M širila je 15 godina prodajnu mrežu u Kini, pokušavajući da pridobije tamošnju brzorastuću srednju klasu, ali ove godine je otkrila da je komplikovano baviti se pitanjima ljudskih prava u kineskom lancu snabdevanja, a istovremeno zarađivati novac od kineskih potrošača. H&M je izbrisan iz svih internet pretraga u Kini, a sajt im je blokiran. Poznate kineske ličnosti povukle su se iz ugovora o reklamiranju proizvoda H&M.

Glavni urednik kineskih državnih novina na engleskom jeziku “Global Times“ upozorio je zapadne kompanije da treba da budu “izuzetno oprezne“ i da ne “pritiskaju kineski Sinđan“, prenosi portal MindMatters. Kina je treće najveće tržište po prodaji H&M i doprinosi sa šest odsto ukupnom prihodu kompanije. Više zapadnih kompanija, kao što su Nike ili Burberry takođe su saopštile da više neće koristiti pamuk iz Sinđana.

Tokom poslednje decenije modne marke, uključujući H&M, pokušavaju da udovolje vrednostima potrošača milenijalaca, koji se zalažu za održivost i etičko postupanje prema radnicima. Američke i evropske kompanije trude se da osiguraju da njihovi lanci snabdevanja ne budu uprljani prisilnim radom. Američki zakon zabranjuje kompanijama da kupuju proizvode iz državnih kampova koje sankcioniše država.

Međutim, izgleda da postupanje Kine prema H&M daje rezultate. Nakon svega, kompanija je objavila pomirljivo saopštenje u kojem navodi da je Kina za nju veoma važno tržište i da njena dugoročna posvećenost Kini ostaje snažna, dok se Sinđan ne pominje.

Prelomna tačka u odnosima zapadnih korporacija sa Pekingom biće Zimske olimpijske igre u Pekingu iduće godine. Američki mediji pokrenuli su kampanju bojkota Olimpijskih igara, a nekoliko listova već su ih proglasile “igrama za genocid“, jer će, kako tvrde, biti održane u glavnom gradu države koja trenutno pokušava da uništi čitavu etničku grupu. Prema navodima BBC više od milion pripadnika ove etničke grupe prinudno radi u fabrikama odeće.

Neki američki kongresmeni zatražili su od predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) da proglasi zvaničan bojkot Olimpijskih igara, a Washington Post navodi da će brendovi koji odluče da podrže ove igre zatvoriti oči pred kršenjem ljudskih prava u Kini. To je teška situacija i gotovo nemoguć izbor za brendove koje su tipično olimpijski sponzori, poput kompanija Coca-Cola, Nike, General Electric i Visa.