Penzioneri nezadovoljni najavljenim povećanjem penzija

Penzioneri nisu zadovoljni najavljenim povećanjem penzija od 5,5 odsto za sledeću godinu i smatraju da je to zapravo dodatno smanjenje, odnosno mali procenat u odnosu na najavljeno povećanje zarada u javnom sektoru od osam odsto.

Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prosečna penzija u Srbiji u septembru ove godine iznosila je 29.372 dinara.

“Povećanje penzija trebalo bi da bude u skladu sa rastom zarada, znači osam odsto, koliko je najavljeno od Nove godine. Sada se ide na manje povećanje naših primanja i manji procenat nego zaposlenima. Prosečna penzija je ispod 30.000 dinara, a prosečna zarada 64.000 dinara, što znači da penzija nije ni 50 odsto plate, koliko je zakonska obaveza države. Od januara će penzije biti veće za 5,5 odsto, što dovodi penzionersku populaciju u najmanje tri odsto nepovoljniji položaj od dosadašnjeg. To znači obaranje kupovne moći penzionera u svakom smislu”, kaže za Biznis.rs predsednik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost Miloš Grabundžija.

Prema njegovim rečima, dodatna finansijska podrška u iznosima od 30 evra i 20.000 dinara spada u pomoć, to nisu redovna primanja i ona bi trebalo da budu usmerena samo na one koji imaju manje penzije, a ne na najstarije koji imaju primanja i viša od prosečne zarade.

“U Srbiji ima 1,66 miliona penzionera. Nešto više od million ljudi prima penziju nižu od prosečne, dok najniža primanja ima oko 360.000 penzionera, i to su uglavnom kategorije poljoprivrednih i porodičnih penzija. Njihova primanja su ispod garantovane penzije koja iznosi 15.113 dinara, a od Nove godine će taj iznos biti 16.004 dinara. Te kategorije su u nezavidnom položaju jer je mnogo onih koji na mesečnom nivou primaju i ispod 15.000 dinara, kao što je slučaj sa poljoprivrednim penzionerima koji imaju penzije i po 5.000 dinara. To nije penzija već socijalna pomoć”, dodaje naš sagovornik.

Veliki broj penzionera radi dodatne poslove kako bi pregurali mesec, ostvarili dodatnu zaradu i pomogli svojim porodicama. Koliki je tačan broj radnika-penzionera nije poznato, jer većina njih radi “na crno”.

“Veliki broj penzionera radi u nadnici, odnosno poljoprivredne poslove, i to oni koji su boljeg zdravstvenog stanja, pa mogu da rade setvu, žetvu i teže poslove. Oni nemaju nikakav radni odnos niti stalan izvor prihoda. Rade za dnevnicu i dosta im se plaća u naturi, ljudi im daju žito, krompir, pasulj… Drugi, pak, čuvaju starija iznemogla lica, dok jedan broj, naročito onih koji su bili vojna lica, policajci i slično, rade kao obezbeđenje u nekim firmama i njihova primanja nisu zanemarljiva”, zaključuje  predsednik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost Miloš Grabundžija.