PKS i HGK za ubrzanje protoka robe između Zapadnog Balkana i EU

Upravni odbor Foruma privrednih komora Jadransko-jonskih zemalja usvojio je, na sednici u Mostaru, inicijativu Privredne komore Srbije (PKS) i Hrvatske gospodarske komore (HGK) da nacionalne vlade i Evropska komisija donesu hitne mere usmerene na ubrzanje i unapređenje protoka robe na graničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana u Jadransko-jonskom regionu.

Kako se navodi na sajtu PKS, prema poslednjim raspoloživim podacima, pri prelasku granice teretna vozila čekaju u proseku deset časova, a najduže zabeleženo čekanje iznosi čak 36 časova, zbog čega se formiraju kilometarske kolone vozila koje blokiraju zaustavnu i sporu traku auto-puta, što utiče na sveukupnu bezbednost, kao i protok putničkog saobraćaja.

„Ovakvi vremenski gubici stvaraju velike finansijske troškove kompanijama, a zbog usporenih i otežanih tokova snabdevanja i direktnih troškova transportnog sektora značajno smanjuje konkurentnost proizvoda. Zbog nemogućnosti planiranja vremena provedenih na graničnim prelazima, onemogućeno je i planiranje preraspodele vremena vožnje, poštovanje ugovornih obaveza o rokovima isporuke, kao i planiranje zaliha i dinamike proizvodnje“, rekao je Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS.

On je istakao da usvojena inicijativa ima cilj jačanje sigurnosti, stvaranje pouzdanih transportnih i intermodalnih veza i uspostavljanje interne povezanosti koja dobro funkcioniše kroz bolje železničke i drumske saobraćajne veze, ključne za ekonomski i društveni razvoj regiona.

Poboljšanje železničke infrastrukture omogućilo bi vraćanje većeg obima robe na železnicu i time relaksiralo drumske saobraćajnice i granične prelaze, kao i značajno smanjenje emisije zagađenja od drumskog saobraćaja, dodao je Radovanović.

Predugo zadržavanje na drumskim i železničkim graničnim prelazima čini transportni sektor Jadransko-jonskog regiona manje konkurentnim i podjednako negativno utiče na privrednike iz zemalja članica EU i Zapadnog Balkana koji koriste Panevropski koridor 10, i veze sa transevropskom mrežom saobraćajnica: Mediteranski i koridor Baltičko more – Jadransko more, koji su od velikog značaja za Jadransko-Jonsku regiju. Ovaj pravac predstavlja najkraću i najpogodniju rutu za transport robe za sve države Evrope i Bliskog Istoka.

Podaci Svetske Banke ukazuju na 26 miliona sati čekanja kamiona godišnje, na svim graničnim prelazima između Zapadnog Balkana i EU. Okvirna procena fiksnih troškova transportnih kompanija je pet evra po satu, što dovodi do podatka o gubitku od 130 miliona evra godišnje.

Troškovi za sve kompanije, koje učestvuju u lancima snabdevanja su i znatno veći kada se u ovu kalkulaciju uračunaju dodatni gubici – skladištenje na točkovima, penali zbog kašnjenja u isporukama robe i drugi.

Ukoliko bi se prosečno vreme za prelazak granice skratilo za tri sata, BDP na Zapadnom Balkanu bi mogao da poraste za tri odsto, u srednjem roku, a dodatni rast mogle bi da ostvare i pojedine članice EU usled povećanja trgovinske razmene, pokazuje izveštaj Svetske banke iz juna 2023. godine.

Forum jadransko-jonskih privrednih komora je poslovna asocijacija osnovana 2001.godine, kao sastavni deo Jadransko-jonske inicijative koja danas ima devet zemalja članica: Albanija, BiH, Grčka, Italija, Severna Makedonija, Slovenija, Srbija, Hrvatska i Crna Gora.

Članice Foruma su 45 privrednih komora i drugih javnih i privatnih institucija, a Hrvatska do kraja maja predsedava.

Tržišta zemalja članica Jadransko-jonskog regiona su veoma značajna za Srbiju. Ukupna robna razmena Srbije sa zemljama Jadransko-jonskog regiona prošle godine dostigla je 14,8 milijardi evra, 22 odsto više nego godinu ranije.