Na razmatranju plan ekonomske podrške EU za vreme energetske krize

Lideri Evropske unije naredne sedmice će odobriti hitne mere za sve države članice kako bi umanjili uticaj energetske krize bez presedana na najugroženije potrošače i kompanije.

Šefovi vlada verovatno će pozvati zemlje EU i Evropsku komisiju da „najbolje iskoriste“ skup alata objavljenih u sredu za pružanje kratkoročnih olakšica domaćinstvima i preduzećima. Kako podseća Bloomberg, energetska kriza je podstakla održavanje samita EU 21. i 22. oktobra nakon što su cene gasa i struje skočile na rekordan nivo usled nestašice snabdevanja.

Lideri će takođe pozvati ministre i Komisiju da razmotre srednjoročne i dugoročne mere „za ublažavanje prekomernih oscilacija cena“, povećaju energetsku otpornost EU i obezbede uspešan prelazak na zelenu ekonomiju, navodi se u saopštenju. O saopštenju bi trebalo da raspravljaju predstavnici država članica već danas, a ono bi se moglo promeniti pre nego što ga usvoje premijeri pojedinačnih vlada.

Evropska unija ima ograničen opseg za donošenje zajedničkog plana za ublažavanje uticaja krize, pri čemu nacionalne vlade osmišljavaju sopstvene reakcije u hitnim slučajevima. Neke zemlje pozvale su izvršnu vlast EU da predloži nove mere, što bi moglo biti teško s obzirom na različite izvore energije i strateške interese država članica. Primera radi, u Hrvatskoj je aktuelan predlog zamrzavanja cena energenata na mesec dana.

Evropska investiciona banka će biti ohrabrena da „razmotri svoj kapitalni prostor kako bi ubrzala ulaganja u zelenu tranziciju“, piše između ostalog se u nacrtu.

Skup alata koji je Komisija predstavila ranije ove sedmice uključuje korake poput smanjenja poreza i državne pomoći kompanijama. Lideri će verovatno priznati da „sadrži korisne mere“, ali pitanje je šta će od svega predloženog zaista i biti usvojeno.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da je za čitav svet, uključujući i Srbiju, energetska bezbednost pitanje broj jedan, odnosno kako da imamo dovoljno energije i da ta energija bude po održivim cenama.

Mihajlovićeva je na kraju posete Moskvi, gde je prisustvovala energetskom forumu „Ruska nedelja energetike 2021”, na kojem su bili prisustni najveći akteri na svetskom energetskom tržištu, rekla da procene kažu da će svet iz aktuelne energetske krize izaći verovatno na proleće iduće godine i da svi već razmišljaju o razvoju koji će uslediti posle toga.

„Energetska kriza u svetu izazvana je jednim delom lošim planiranjem kakva će biti tražnja za energentima nakon krize izazvane pandemijom Covid-19, ali su i na ovoj konferenciji svi mnogo više govorili o nedostatku investicija u prethodnom periodu, upravo u samom energetskom sektoru. Takođe je jasno da više nema razgovora o donošenju bilo kakvih odluka u energetici, a da nema u isto vreme brige o životnoj sredini, a pre svega o borbi protiv klimatskih promena”, navela je Mihajlović.

Potpredsednica Vlade je dodala da čak i na panelu koji je bio posvećen uglju, niko nije rekao da treba zaustaviti borbu protiv klimatskih promena ili da treba ostaviti sve termoelektrane da rade bez postavljanja određenih ciljeva i rokova. Ona je navela da se, naprotiv, pričalo o tome da gas može biti tranziciono gorivo, da vodonik predstavlja budućnost kad je reč o energetskoj stabilnosti, a delom i o nuklearnoj energiji.

„Sviđalo nam se to ili ne, Zelena agenda predstavlja revoluciju u oblasti energetike i svi treba da razmišljamo o tome kako će izgledati naše strategije i planovi za budućnost. Što pre uđemo u voz zelene energije, zelene revolucije i borbe protiv klimatskih promena, imaćemo mnogo više mogućnosti i za nove investicije koje su jako važne u energetskom sektoru, a samim tim i za jednu zdraviju energetsku politiku”, rekla je Mihajlović.