Po čijoj će meri biti beogradski metro?

Sve je spremno za početak gradnje prve linije metroa u Beogradu. Kako je najavio ministar finansija Siniša Mali, radovi bi trebalo da počnu 22. novembra na Makiškom polju.

Do kraja 2028. godine biće izgrađena prva linija metroa od Makiškog polja do Mirijeva, a do 2030. godine i druga linija od Mirijeva do Bežanijske kose. Francuske kompanije radiće na obezbeđivanju kompozicija i izgradnji podsistema, a građevinske radove će izvoditi kineska firma Power China.

Međutim, postoje i zamerke na budući podzemni šinski saobraćaj u Beogradu, koje su najpre stizale od profesora Građevinskog fakulteta u Beogradu, ali i od ljudi iz struke poput bivšeg gradskog arhitekte Đorđa Bobića, koji u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je cela priča oko metroa zapravo marketinško-poslovni gest.

„Mi smo decenijama imali urađen projekat za te dve, odnosno tri linije metroa, koji je bio u svim generalnim planovima do početka 2000. godine. Ta šema je imala za cilj da opsluži najnaseljeniji deo grada – centralnu zonu. Prva linija išla bi od Ustaničke ulice preko Bulevara Kralja Aleksandra, preko Save do Zemuna, i druga koja je išla od dunavske strane preko Slavije, Prokopa i do Banovog brda. Na osnovu ovog plana trebalo je u centralnoj zoni da se smanji priliv automobila, odnosno gustina saobraćaja. Sada se to potpuno promenilo i imamo dve linije koje su pomerene na pozicije gde je manji broj stanovnika i korisnika. Posebno prva linija, koja isključivo služi da bi se investitorima omogućio bolji skok rejtinga“, objašnjava Bobić.

Arhitekta Bobić ističe da će metro koji prolazi pored Beograda na vodi imati dobar efekat na povećanje cena nekretnina u tom delu grada, te da će one biti znatno skuplje.

„U Makišu je takođe predviđena izgradnja desetine hiljada kvadrata stambenog prostora, te će i on dobiti na vrednosti. Nijedna od tih linija ne pokriva najgušće naseljene delove grada, te su zanemarene potrebe građana. Centralna zona je ostala na istoj poziciji, neće se smanjiti broj trolejbusa, tramvaja i privatnih automobila, što je za Beograd dosta loše u ekološkom i funkcionalnom smislu. Ceo projekat nije prilagođen potrebama Beograda i ako se bude realizovao nikakav boljitak neće biti postignut u kretanju građana, jer će opet dominirati privatni automobili„, objašnjava naš sagovornik.

Bobić ukazuje i na jednu drugu dimenziju izgradnje metroa, finansijsku. Naime, ovde se, prema njegovim rečima, javlja problem trošenja javnog novca.

„Priča se da će te dve linije koštati 4,5 milijardi, a možda i šest milijardi evra, u zavisnosti od stanja na terenu u toku radova. Mi građani ne znamo šta tačno piše u ugovorima sa Francuzima i Kinezima. Mi ne znamo zašto to toliko mnogo košta. Meni se čini da Beograd i država nemaju kapacitet da metro izgrade svojim novcem, te će morati da se uzme ogroman kredit, i njime će se plaćati strani izvođači koji će taj novac iznositi iz zemlje, a generacijama ovde će ostati dug. Kapitalan posao poput ovog trebalo bi da se poveri domaćim firmama, a da se strane firme, koje imaju iskustva u ovom poslu, uzmu kao konsultanti“, objašnjava Bobić.

Sve vlasti godinama unazad najavljivale su ovaj infrastrukturni poduhvat, ali ga nijedna za sada nije sprovela u delo. Bobić kaže da je problem bio novac, odnosno eventualno zaduženje države velikim kreditom.

„Projekat metroa iz šezdesetih godina, dok je Branko Pešić bio gradonačelnik, bio je pred realizacijom, jedino je nedostajao novac. Ti projekti su bili spremni, ali nije bilo novca, država je izbegavala da ulazi u prevelike kredite. Na primer 2003-2004. godine, bio je spreman projekat za prvu liniju, ali nije uspela priča sa koncesijom, iako je bilo pregovora sa Špancima, Francuzima i Rusima, i jedina mogućnost je bio kredit. Država tada nije htela da uđe u kredit, a tada su te dve linije koštale oko 2,5 milijardi“, objašnjava naš sagovornik.

Kada se mreža koja je u planu da se uradi u Beogradu uporedi sa metroima poput onih u Beču, Parizu ili Minhenu, postoje razlike, kaže Bobić, jer sve linije koje su tamo izgrađene idu kroz najuži centar grada.

„Metro je javni prevoz koji treba da omogući najvećem broju građana da ga koristi, a ovde kod nas je kontra“, smatra arhitekta.

Ipak, jedna od primedbi građana je u međuvremenu prihvaćena. Kako za Biznis.rs kaže Miloš Vučković iz udruženja „Po meri metro“, odobrena je izmena za prolazak kraka prve linije metroa od Banovog brda do Vidikovca i Petlovog brda.

„Suštinski, mi smo se fokusirali samo na prvu liniju, jer će se najranije graditi. Da nije bilo podrške građana koji žive na Vidikovcu, Petlovom brdu i okolnim naseljima svakako da do ove izmene ne bi ni došlo. Komisija za planove Grada Beograda je prihvatila našu primedbu na to da kraj prve linije treba da prođe na pravcu od Ceraka preko Vidikovca do Petlovog brda, a potom i do Orlovače. Ova izmena spada u dalju fazu razvoja metroa, jednog dana će taj krak biti izgrađen. Smatrali smo da nije u redu da umesto metroa do ovih naselja ide tramvaj, jer tu živi 70.000 stanovnika, i ne bi bilo primereno da u 22. veku koriste tramvajski prevoz. Nažalost, stanice Prokop i Klinički centar koje smo predlagali da se unesu, nisu odobrene“, kaže naš sagovornik.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će Klinički centar u Beogradu biti povezan podzemnim prolazom i pokretnim stepenicama sa budućom metro stanicom Mostar.

„Prva linija metroa (Makiško polje – Mirijevo) potpuno je definisana, s tim što je jedno udruženje građana predložilo devijaciju prema Labudovom brdu i Ceraku, što je ušlo u plan“, rekao je Vesić odgovarajući na pitanja novinara u Starom dvoru, a preneo je Tanjug.

Kada je reč o drugoj liniji, Vesić je rekao da nije video neke velike primedbe. Naveo je da je jedan od zahteva tu bio da metro prolazi ispod Kliničkog centra, ali kako je istakao, nigde u svetu metro ne prolazi ispod bolnica.

„Metro stanica Mostar se nalazi bukvalno 400 metara od Kliničkog centra i predviđeno je da se iz dvorišta KC napravi podzemni ulaz gde bi se pokretnim stepenicama išlo pravo u stanicu Mostar. To je kao da imate metro stanicu“, rekao je Vesić i dodao da će Železnička stanica Prokop biti obuhvaćena trećom linijom beogradskog metroa.