Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
OD POČETKA GODINE VIDLJIV PRIVREDNI RAST

Po makroekonomskim rezultatima, Srbija u boljoj poziciji u odnosu na susedne zemlje, pokazuje analiza MAT

AnalizaSrbijaU fokusuVesti

5.4.2021 11:22 Autor: Zoran Pavić 2

Po makroekonomskim rezultatima, Srbija u boljoj poziciji u odnosu na susedne zemlje, pokazuje analiza MAT Po makroekonomskim rezultatima, Srbija u boljoj poziciji u odnosu na susedne zemlje, pokazuje analiza MAT
Na osnovu makroekonomskih podataka iz prva dva meseca ove godine, jasno je vidljivo da je privredna aktivnost Srbije od početka godine u porastu, navodi... Po makroekonomskim rezultatima, Srbija u boljoj poziciji u odnosu na susedne zemlje, pokazuje analiza MAT

Na osnovu makroekonomskih podataka iz prva dva meseca ove godine, jasno je vidljivo da je privredna aktivnost Srbije od početka godine u porastu, navodi se u analizi u najnovijem broju ekonomskog biltena “Mesečne analize i trendovi” (MAT).

To se pre svega ogleda u rastu industrijske proizvodnje, ali i u rastu prerađivačke industrije, koja je posle međugodišnje stagnacije u januaru, već u februaru ostvarila skroman međugodišnji rast.

To, na prvom mestu, pokazuje dinamika industrijske proizvodnje. Posle međugodišnje stagnacije u januaru, i proizvodnja prerađivačke industrije je u februaru povećana, tako da je i u prva dva meseca ostvaren skroman međugodišnji porast. Taj porast, zbog visoke dinamike u prva dva meseca 2020. godine, ne odražava stvarnu dinamiku u punoj meri, ona se može videti kroz izrazit tekući rast koji pokazuju desezonirane i trendne vrednosti.

Izvor: RZS

Kako se navodi, ukupna industrijska proizvodnja u februaru 2021. je međugodišnje povećana za 2,6 odsto, koliko iznosi i povećanje u periodu januar-februar. Glavni činilac ovog porasta je proizvodnja elektroprivrede, sa međugodišnjim porastom u februaru za 10,2 odsto i za 11,0 odsto u prva dva meseca, dok je proizvodnja rudarstva istovremeno smanjena za 1,5 osto, a u samom februaru za tri procenta. Proizvodnja prerađivačke industrije je u januaru međugodišnje smanjena za 0,1 odsto, dok je u februaru povećana za 1,4 odsto, a u dva meseca zajedno porast iznosi 0,7 odsto.

Posebno se ističe da je desezonirani indeks ukupne industrijske proizvodnje povećavan u decembru, januaru i februaru – za ukupno sedam odsto, a u samom februaru za dva odsto.

Interesantan je podatak da je prehrambena industrija, uprkos tome što joj je trend proizvodnje rastući od sredine prošle godine, u februaru zabeležila međugodišnji pad za 2,5 odsto (što je uslovilo i kumulativni pad u prva dva ovogodišnja meseca za 1,4 odsto).

Autori MAT ističu da u spoljnotrgovinskoj razmeni desezonirani i trendni podaci pokazuju da tekuće izrazito rastu i izvoz i uvoz, i to izvoz brže od uvoza. Međutim, pri međugodišnjem upoređivanju, veći nego u prva dva meseca 2020. godine je samo izvoz, dok je uvoz u prva dva meseca 2021. godine u međugodišnjem padu, uprkos tekućem porastu, jer je iz decembra prethodne godine prenet znatno manji obim uvoza nego što je to bio slučaj godinu dana ranije.

Kada se spoljnotrgovinska razmena posmatra po zemljama, u prva dva meseca ove godine najveća je vrednost izvoza u Nemačku (384 miliona evra ili 5,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine), zatim u Italiju (254 miliona evra ili 18,4 odsto manje), zatim sledi Rumunija (213 miliona evra – 37,3 odsto više), BiH (189,5 miliona evra, 2,3 odsto manje), Ruska federacija (130 miliona evra, 11,5 odsto manje), Češka (117 miliona evra, 8,7 odsto više), Poljska (108 miliona evra, 27,7 odsto više). Najveći uvoz je takođe iz Nemačke (491 milion evra, ili 0,1 odsto više nego lane), sledi uvoz iz Kine (477 miliona evra – 14,9 odsto više), zatim iz Italije (287 miliona evra – 13,9 odsto manje).

Evro novčanice
Foto: Pixabay.com

Glavni spoljnotrgovinski partner Srbije je Nemačka, sa udelom od 13,1 odsto u ukupnom izvozu i 13,7 odsto u uvozu. I jedan i drugi udeo su povećani u odnosu na prošlogodišnji. Najveće smanjenje udela izvoza je kod izvoza u Italiju. Najveće povećanje udela u uvozu je kod uvoza iz Kine.

U analizi makroekonomskih rezultata zemalja regiona tokom protekle godine se ističe da je Srbija odgovornom ekonomskom politikom, postignutom i očuvanom makroekonoskom stabilnošću iz pre-Covid perioda uz snažnu kontracikličnu reakciju fiskalne i monetarne politike, uspela da se uzdigne na poziciju koja je povoljnija u odnosu na zemlje regiona. U poređenju sa pojedinim zemljama susedima i nikad bolji – na primer Srbija je Hrvatsku prvi put sustigla po generisanom kvartalnom BDP, dok je BiH i Crnu Goru prestigla po visini prosečnih zarada. Kako se ističe u analizi, aktuelne ekonomske prilike su i dalje delikatne, dok negativni rizici preovlađuju.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...