Počinje izrada Studije procene uticaja mreže koja će integrisati Srbiju u energetski auto-put

Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se Elektroprivredi Srbije (EPS) određuje obim i sadržaj za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje ključne elektroenergetske mreže u zapadnoj Srbiji, koja će direktno povezati buduću reverzibilnu hidroelektranu (RHE) Bistrica na elektromrežu i ujedno integrisati Srbiju u panevropski energetski auto-put, objavio je danas portal eKapija, prenosi Beta.

Navedeno je da je država naložila EPS izradu studije za faznu izgradnju novog priključno-razvodnog postrojenja (PRP) „Bistrica 2“, uvođenje novog dvostrukog dalekovoda od Bajine Bašte do državne granice sa Crnom Gorom, kao i izmeštanje dela postojeće slabije trase dalekovoda od 220 kilovolta na istoj relaciji kako bi se oslobodio prostor za nove ekološki bezbedne energetske koridore.

Buduća RHE „Bistrica“ je investicija vredna 1,2 milijarde evra sa planiranom snagom od 660 megavata i godišnjom proizvodnjom od 1.600 gigavat-časova, piše eKapija.

Ta džinovska vodena baterija funkcionisaće, kako je navedeno, po principu dva velika rezervoara na različitim visinama, gde gornje jezero čini brana Klak na reci Uvac, a donje postojeća akumulacija Potpeć na reci Lim. Tokom noći, kada u sistemu ima viška struje iz obnovljivih izvora, „Bistrica“ će raditi u režimu pumpe i trošiti taj višak da bi gurala vodu uzbrdo, dok će u trenucima vršne potrošnje ta ista voda juriti nizbrdo kako bi pokrenula turbine i stabilizovala sistem.

Napon struje koju hidroelektrana proizvodi je ekstremno visok, a ona se ne može direktno pustiti ka potrošačima, pa se zato uporedo gradi novo priključno-razvodno postrojenje „Bistrica 2“, koje će imati ulogu glavne energetske raskrsnice koja preuzima, stabilizuje i bezbedno usmerava energiju na novi dvostruki dalekovod jačine 2×400 kilovolta, piše eKapija.

Ukazano je da ovaj dalekovod predstavlja četvrtu i poslednju sekciju Transbalkanskog koridora kroz Srbiju, panevropskog projekta koji trajno povezuje elektroenergetske sisteme Rumunije, Srbije, Bosne i Hercegovine (BIH) i Crne Gore, a preko podvodnog kabla u Jadranskom moru i samu Italiju.

Nova trasa spaja trafostanicu „Bajina Bašta“ sa granicama Crne Gore i BiH, čime se stari, energetski neefikasni dalekovodi od 220 kilovolta izmeštaju i zamenjuju modernim stubovima sposobnim za prenos gigavata struje sa minimalnim gubicima na mreži.

Realizacija čitavog kompleksnog energetskog sistema već je ušla u fazu intenzivnih priprema na terenu, a kada je reč o samoj hidroelektrani, resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović potvrdila je da su ključni planski dokumenti usvojeni i da je izdato osam lokacijskih uslova.

Na samom terenu već se sprovodi, kako je navedeno, eksproprijacija zemljišta i rešavaju imovinsko-pravni odnosi, dok su prvi tenderi za pripremne infrastrukturne radove, poput izmeštanja lokalnih puteva oko akumulacije, već pokrenuti.

Glavni građevinski radovi na samom objektu hidroelektrane počeće krajem sledeće godine, odmah nakon što početkom godine bude obezbeđena građevinska dozvola i raspisan glavni tender za izgradnju, dok se zvanično potpisivanje ugovora o kreditu sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA) očekuje tokom održavanja manifestacije EXPO 2027 u Beogradu, piše eKapija.