Informacije o životnoj sredini skrivene pod plaštom poslovne tajne

Evropska komisija se suočava sa formalnom pritužbom zbog načina na koji javnosti omogućava uvid u potrošnju energije i vode evropskih data centara. Neprofitna istraživačka organizacija Lighthouse Reports tvrdi da su evropske institucije postavile pravila koja sprečavaju građane da vide koliko pojedinačni data centri troše, iako njihova potrošnja naglo raste zajedno sa širenjem veštačke inteligencije.

Organizacija je pritužbu podnela u okviru Arhuske konvencije, međunarodnog sporazuma koji građanima garantuje pravo na informacije o životnoj sredini i učešće u donošenju odluka koje na nju utiču. Spor dobija na značaju zato što EU istovremeno planira veliko širenje kapaciteta data centara kako bi pratila razvoj AI u SAD i Kini. Njihova potrošnja već postaje pitanje od javnog interesa, posebno u trenutku kada rastu cene energije i otpor lokalnog stanovništva prema objektima koji zahtevaju ogromne količine struje, prenosi Reuters.

Evropska komisija je zato počela da uvodi mere za smanjenje njihovog uticaja na životnu sredinu, ali se sada postavlja pitanje kako javnost može da proceni da li te mere zaista daju rezultate ako ne zna koliko pojedinačni objekti troše. Prema podacima same EK, data centri u Evropi su tokom 2025. godine potrošili 20,7 teravat-časova električne energije, približno koliko potroši cela Hrvatska, kao i više od osam miliona kubnih metara vode. U odnosu na 2024. godinu, potrošnja struje porasla je 26 odsto, a vode čak 52 odsto.

Međutim, EK upozorava da ni ovi podaci ne predstavljaju potpunu sliku, jer su prikupljeni iz nepotpunih evidencija i objavljeni samo zbirno, bez podataka za pojedinačne data centre. Takav sistem uveden je nakon zakona iz 2024. godine kojim je zabranjeno objavljivanje svih podataka i ključnih pokazatelja za pojedinačne data centre. Tehnološke kompanije su tokom donošenja pravila insistirale na zaštiti poslovno osetljivih informacija.

Lighthouse Reports, međutim, tvrdi da se zaštita poslovne tajne koristi preširoko i da građani zbog toga ne mogu da procene posledice izgradnje novih centara. Iz organizacije poručuju da bi osnovni podaci o potrošnji energije i vode morali da budu dostupni javnosti, naročito u područjima gde novi objekti opterećuju elektroenergetsku mrežu ili lokalne vodne resurse.

Komisija je u međuvremenu pokušala da uvede drugačiji oblik transparentnosti. Predstavila je oznaku kojom će data centri od narednog leta biti ocenjeni od A do G prema energetskoj efikasnosti, potrošnji vode i korišćenju čiste energije, a očekuju se i minimalni standardi učinka. Ipak, Lighthouse Reports smatra da ni takva oznaka ne rešava ključni problem, jer prikazuje odnose i pokazatelje efikasnosti, a ne stvarnu ukupnu potrošnju. Dva veoma različita data centra mogu imati sličnu ocenu efikasnosti, dok jedan od njih može trošiti višestruko više energije i vode.

Pritužba će prvi važan test imati u novembru, kada će odbor Arhuske konvencije razmatrati da li je slučaj prihvatljiv za dalje razmatranje. Ako postupak bude nastavljen, moglo bi da se otvori pitanje da li EU ispunjava obaveze koje je preuzela pristupanjem konvenciji 2005. godine.