Pokrenute aplikacije koje pomažu pronalazak sigurne i zdrave hrane

Hrvatska agencija za poljoprivredu i hranu (HAPIH) prošle nedelje je pokrenula kampanju koja bi građanima Hrvatske trebalo da olakša pronalazak sigurne hrane na policama u prodavnicama. Fokus kampanje je, kako je istaknuto, na zdravlju, kuvanju i aktivnom životnom stilu, a trajaće do oktobra i primarno je usmerena na populaciju od 25 do 45 godina, posebno na žene i mlade roditelje.

„Drago nam je što je, uz Austriju, Italiju, Španiju, Letoniju i Poljsku, Hrvatska jedna od odabranih zemalja gde će se sprovoditi intenzivna kampanja Evropske agencije za sigurnost hrane (EFSA) „Birajte hranu s poverenjem“. Cilj kampanje je da se evropski potrošači podstaknu da s poverenjem donose odluke o odabiru hrane koju konzumiraju, kao i da se podigne svest građana o nauci koja stoji iza postavljenih visokih standarda vezano za sigurnost hrane koja se nalazi na evropskom, pa tako i hrvatskom tržištu“, istakla je direktorka HAPIH, Darja Sokolić, a prenosi Jutarnji.hr.

Hrvatskim građanima na raspolaganju su već dve aplikacije koje im omogućavaju da na brz i jednostavan način saznaju informacije o proizvodima koje nameravaju da kupe ili su već kupili. Kako se navodi, korišćenje ovih aplikacija je prilično jednostavno.

Nakon što korisnik na mobilni uređaj instalira besplatnu aplikaciju Agencije za komercijalnu delatnost proizvodnje, usluga i trgovine (AKD) HRana, mogu se videti dve opcije. Na opciji „Ministarstvo poljoprivrede“ nalaze se sva ažurirana obaveštenja o povlačenju ili opozivu proizvoda s hrvatskog tržišta za koje postoji opasnost po zdravlje ljudi i životinja ili štetni uticaj na okolinu, a unutar opcije „Rasff“ nalaze se obaveštenja na engleskom jeziku na nivou Evropske unije. Takođe, korisnik može da prima push notifikacije o opasnostima u hrani u realnom vremenu, da se informiše o merama koje se preduzimaju radi smanjenja rizika, zatim da prouči savete za potrošače i deli informacije iz aplikacije na društvenim mrežama.

Web aplikacija HRiba omogućava građanima da saznaju put ribe od iskrcavanja s broda do prodavnice u kojoj su tu ribu kupili. Koristi se jednostavnim skeniranjem barkoda pomoću mobilnih aplikacija koje kupca preusmeravaju do sajta ili upisivanjem šifre na web stranici. Osim podataka o ulovu i maloprodajnog objekta u kojem se proizvodi prodaju, kako je saopšteno, korisnici mogu da saznaju i različite zanimljivosti o proizvodima koje su kupili. Primera radi, o kojoj se vrsti ribe radi, svežini ribe, gde je ulovljena i kojim alatom, informacije o ribaru koji je ulovio, kao i ko je bio prvi kupac, a u planu je širenje sistema na uzgojnu tunu koja dolazi na hrvatsko tržište.

Prosečna potrošnja proizvoda ribarstva i akvakulture po glavi stanovnika u Hrvatskoj u 2018. godini iznosila je 18,06 kilograma, a u 2019. godini došlo je do povećanja potrošnje, pa je ona iznosila 20,02 kilograma. Takođe, podaci pokazuju da je 95 odsto domaćeg mleka u prvom kvalitativnom razredu, a 93 procenta građana smatra da na deklaraciji za mleko i mlečne proizvode treba da bude naveden tačan naziv zemlje.

Prema podacima Statističke kancelarije Evropske unije (Eurostat) o prodaji pesticida i ukupnoj korišćenoj poljoprivrednoj površini, Hrvatska je u donjem delu lestvice država članica po potrošnji pesticida po hektaru, s potrošnjom otprilike upola manjom od proseka EU. Trend smanjenja potrošnje pesticida u Hrvatskoj brži je od proseka smanjenja u EU, a istovremeno su povećane površine pod ekološkom proizvodnjom.

Hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede takođe je nedavno uvelo nacionalni sistem kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda „Dokazan kvalitet“. Kako je navedeno, radi se o sistemu koji ima za cilj da promoviše domaće proizvode dodatne vrednosti i proverenog kvaliteta. Ako proizvod ima tu oznaku, kupac će znati da je Hrvatska zemlja porekla glavnog sastojka i ujedno zemlja gde je taj proizvod proizveden ili prerađen.

Dodaje se da sistem takođe štiti proizvođače od nelojalne konkurencije i nepoštenih praksi. Oznaka „Dokazan kvalitet“ trenutno se koristi za sektor voća, a interes za ulazak u nacionalni sistem pokazali su i proizvođači povrća, prerade mesa, ovčjeg i kozjeg mleka, kao i njihovih proizvoda.