Srbija ima potencijal da duplira izvoz poljoprivrednih proizvoda

Povećanjem obima i izmenom proizvodne strukture poljoprivredne proizvodnje uz donošenje i primenu adekvatnih mera poljoprivredne politike, posebno u domenu finansiranja proizvodnje namenjenu izvozu, moguće je za period od šest do deset godina povećati izvoz agrara na 8-10 milijardi dolara, izjavio je za Biznis.rs agroekonomista dr Vojislav Stanković.

On ističe da su osnovni preduslovi za povećanje proizvodnje i izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda pre svega makroekonomska stabilizacija (cena, kursa i privrednog rasta), monetarne i poreske politike, politike deviznog kursa, odnosno politike kojom se utiče na proizvodnju, spoljnu trgovinu i kretanje kapitala i politike stranih ulaganja, kao i uključivanje Srbije u međunarodne institucije i integracione procese – Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i EU.

Stanković ukazuje da Srbija ima neto izvozni potencijal u poljoprivrednoj proizvodnji i preradi, koji nije u dovoljnoj meri valorizovan, zbog toga što nema razvojno-izvoznu strategiju i odgovarajuće stimulativne mere ekonomske politike.

Spoljnotrgovinsku razmenu Srbije robama poljoprivredno-prehrambenog porekla u dosadašnjem periodu karakteriše ostvarena vrednost izvoza u visini između 2,9-4,1 milijardu dolara, sa dostignutim udelom u izvozu privrede 15-20 odsto. Istovremeno, ostvarena je dosta visoka vrednost uvoza u visini 1,5-2,3 milijarde dolara, po godinama, uz dostignuti udeo od oko 10 odsto u ukupnom robnom uvozu privrede, ističe Stanković.

On naglašava da se realizovani rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenim proizvodima karakterišu i suficitom koji iznosi u pojedinim godinama i 1,6-1,8 milijardi dolara uz stopu pokrivenosti uvoza izvozom od 180 odsto.

Posmatrano po zemljama namene u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda više od 90 odsto ostvarene vrednosti izvoza realizuje se na tržišta dvadeset zemalja, pri čemu gotovo ceo udeo se odnosi na tržišta EU, BiH, i Severne Makedonije.

Poslednjih godina je sve značajniji udeo zemalja Jugoistočne Evrope sa kojima postoji sporazum o slobodnoj trgovini.

U izvozu dominiraju žita, voće, duvan i prerađevine, jestivo ulje, dok su na uvoznoj strani pored grupe tzv. nekonkurentnih proizvoda (kafe, začina, citrusnog voća i proteinskih stočnih hraniva) zastupljene i značajne količine, voća i povrća, duvana i prerađevina, konditorskih proizvoda i dijetetske hrane, napominje Stanković.

Srbija je u 2020. godini realizovala izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u visini 4,14 milijardi dolara, što predstavlja rekordan rast izvoza po stopi od 14,4 odsto, uz istovremeno, realizovan uvoz u visini od 2,3 milijarde dolara, uz stopu rasta od 8,8 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u 2020. godini beleži rast od 20,5 odsto odnosno za 312 miliona dolara je veći u odnosu na 2019. godinu i iznosi 1,84 milijarde dolara, istakao je dr Vojislav Stanković.