Poreska uprava krši zakon tražeći podatke o platežnim turistima?

Udruženja turističkih agencija zatražila su i zvanično tumačenje povodom zahteva Poreske uprave koji je stigao na više adresa agencija u kom se traži da se dostave podaci o platežnim klijentima. Mišljenja su oprečna, a agencije žele da znaju da li su dužne da to učine ili ne.

“Od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražićemo zvaničan stav o tome da li su agencije dužne da Poreskoj upravi dostave podatke o klijentima koji su išli na skuplja putovanja ili je takav zahtev u suprotnosti sa drugim zakonima”, rekao je za Danas direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA Aleksandar Seničić.

Naime, 12 najvećih agencija koje su u 2019. godini imale promet veći od 200 miliona evra, dobilo je protekle nedelje zahtev od Poreske uprave da u roku od sedam dana dostave podatke o fizičkim licima koja su od 1. januara 2018. godine do 31. decembra 2020. godine izvršila uplate aranžmana veće od 5.000 evra bez obzira na broj korisnika u tim paketima.

Zatraženo je da se proslede matični brojevi, ime i prezime korisnika, ukupna cena paketa, dinarska protivvrednost, datum uplate i broj lica koja su ga koristila.

Seničić objašnjava i da advokati imaju različita mišljenja o tome, jer jedni smatraju da poreznici imaju pravo da traže takve podatke po Zakonu o utvrđivanju porekla imovine koji je usvojen u martu ove godine, dok drugi tvrde da je takav zahtev ograničen na određena lica kod kojih je pokrenut postupak utvrđivanja porekla imovine, kao i da je u sukobu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti koji je na snazi od 2018. godine.

Prema njegovim rečima, matični brojevi klijenata uglavnom se ne evidentiraju, već samo broj pasoša.

“Naš zvaničan stav kao institucije jeste da zakon mora da se poštuje, ali da bismo savetovali svoje članice da po tom zahtevu postupe ili ne, moramo da imamo zvanično tumačenje. Tek kada ga dobijemo moći ćemo da prosledimo to svojim članicama i kažemo da se naš stav bazira na tom tumačenju. To je neophodno jer su kazne za nepostupanje izuzetno visoke. Lično, ne vidim problem u tome što Poreska uprava želi podatke o različitim vidovima potrošnje, u inostranstvu se to normalno radi i svi znaju da će veće uplate, u Britaniji, recimo, preko 500 funti, negde biti evidentirane i proverene. Mislim da se ova tema malo politizovala iako svi želimo da se utvrdi ko je neosnovano stekao veliko bogatstvo”, rekao je Seničić i naglasio da taj proces podrazumeva usaglašene zakone kako, u ovom slučaju agencije, ne bi dolazile u situaciju da postupajući po jednom, krše drugi zakon.

Na to upozorava i Srđan Dživdžanović iz Asocijacije turističkih agencija Srbije, koji podseća da su nakon usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, sve agencije prilikom sklapanja ugovora sa klijentima morale da unesu i klauzulu da se njihovi lični podaci uzimaju samo zbog organizovanja putovanja i da se u druge svrhe ne mogu koristiti.

Dodaje i da ni jedna članica nije od te asocijacije zatražila tumačenje zahteva Poreske uprave niti ima informaciju da je neka od njih dobila takav dopis.

I dok agencije mere da li će odgovoriti poreznicima ili ne, Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nema dilemu. On je za Danas rekao da mu se povodom zahteva Poreske uprave već obratila Inicijativa TAS – Udruženje turističkih agencija i turističkih radnika Srbije i da je postupak davanja mišljenja u toku.

“Nezavisno od toga, ne prejudicirajući navedeno mišljenje, navodim: Tražeći podatke o korisnicima aranžmana većih od 5.000 evra u toku jedne godine, Poreska uprava, Sektor za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza, ne postupa u skladu s odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali ni Zakona o utvrđivanju porekla imovine, o posebnom porezu, pošto se odredbe tih zakona odnose na konkretno određeno fizičko lice, a ne na podatke neodređenog broja lica u kom smislu je upućen dopis Poreske uprave turističkim agencijama. Smisao zakonskih odredbi je da se utvrdi imovina određenog fizičkog lica kako bi se ispitalo da li postoji njeno uvećanje preko iznosa propisanog zakonom. Taj smisao se može ostvariti traženjem, od svih koji su u obavezi da jedinici poreske uprave dostave podatke na njen zahtev, podataka za konkretno fizičko lice u odnosu na koje je pokrenut postupak utvrđivanja vrednosti imovine. Mišljenja sam da je traženje podataka o neodređenom broju lica prekoračenje ovlašćenja iz zakona”, rekao je za Danas poverenik Marinović.