Porodiljama zagarantovana minimalna zarada

Naknada za porodiljsko odsustvo ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan otpočinjanja tog odsustva i to je predviđeno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, čiji je predlagač Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

Zakon će olakšati postupak ostvarivanja prava na materijalnu podršku porodici, broj korisnika biće proširen, a mnoge žene će po prvi put ostvariti naknade po osnovu rođenja deteta.

“Svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva, koje traje 28 dana pre njegovog otpočinjanja, a izuzetno po nalazu lekara 45 dana pre termina za porođaj do tri meseca života deteta, ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan otpočinjanja odsustva. Uslov je da ima makar jednu evidentiranu osnovicu na koje su plaćeni doprinosi na zaradu. Za ostvarivanje ovog prava, bilo je potrebno najmanje šest osnovica na koje su uplaćeni doprinosi na zarade”, navode u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji.

Izmena se odnosi i na zaposlene majke koje imaju bolesno dete, za koje je nadležna komisija odobrila korišćenje odsustva sa rada radi posebne nege deteta. One će moći da koriste naknadu zarade uz dodatak koji im pripada i po osnovu prava za pomoć i negu drugog lica za dete. A pravo na posebnu negu deteta može da traje do pete godine njegovog života.

Novim odredbama u povoljnijem položaju su i žene poljoprivredne osiguranice. Žena koja je poljoprivredni osiguranik može da ostvari pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, pri čemu će se za obračun naknade uzimati osnovice na koje su plaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u 18 meseci koji prethode rođenju deteta. Ova odredba imaće retroaktivno dejstvo od 8. maja 2021. godine, imajući u vidu objavljenu odluku Ustavnog suda 7. maja 2021. godine.

Ograničene budžetske mogućnosti

Poslanici su u sredu usvojili i prelog da ovaj zakon, zbog posebnog društvenog interesa, na snagu stupi danom objavljivanja u Službenom glasniku, a ne osam dana po njegovom objavljivanju kako je to uobičajeno.

Ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Ratko Dmitrović je pre usvajanja Zakona rekao da su u pitanju značajna finansijska izdvajanja, koja bi bila i veća kada bi odlučivala samo naša volja i želja ali da tu postoji faktor ograničenih budžetskih mogućnosti na koji se ne može uticati.

On je izrazio nadu da će u vremenu pred nama ta izdvajanja biti uvećana i ponovio da je za povećanje stope nataliteta finansijska podrška bitna, ali ne i presudna. Potvrdu za to, rekao je, vidimo u mnogo bogatijim zemljama Evrope, gde je stopa rodnosti neznatno veća u odnosu na tu stopu u Srbiji.

“Da je tako govori podatak da u Srbiji ( i celoj Evropi) najviše dece imaju porodice sa vrlo skromnim primanjima, dok izuzetno imućne, bogate i ekstremno bogate porodice imaju po jedno, eventualno dvoje dece. Moramo sagledati razloge zašto je tako i videti šta možemo da uradimo kako bi  deca opet bila najveće bogatstvo koje možemo da imamo” kazao je Dmitrović.

Sve donete izmene prvo proglašene neustavnim

Sve izmene koje su donete, donete su jer su proglašene neustavnim na osnovu odluke Ustavnog suda još u maju, kaže za naš portal predstavnica udruženja i urednica portala Bebac.com Jasmina Mihnjak i dodaje da su nadležnima od početka primene ovog zakona na to skretali pažnju.

“Nažalost, čekalo se duge tri godine i za to vreme oštećen je veliki broj roditelja. Bili smo svedoci da su mame dobijale i po 1.000 dinara naknade zarade i u tom smislu ovo je dobra vest da se nešto pomerilo sa mesta”, napominje naša sagovornica.

Međutim, kako objašnjava, izmene koje se tiču naknade zarada na porodiljskom odsustvu, tiču se samo tog perioda od 28 do 45 dana pre rođenja deteta i do trećeg meseca života bebe.

“Nakon toga sledi period odsustva radi nege deteta, koji mnogo duže traje i naknada zarada u tom periodu ima istu funkciju. Međutim, to je pravno odvojeno, tako da će žene i dalje nakon ta tri meseca dobijati niske naknade zarada ukoliko nisu imale čitavih 18 meseci radnog staža. Ono, na šta smo mi skretali pažnju i kada je bila javna rasprava o izmenama ovog zakona i na sastancima sa predstavnicima vlade i nadležnih ministarstava je to da taj period od 18 meseci mora da se smanji na nekadašnjih 12 zato što nalaže i Međunarodna konvencija o zaštiti materinstva”, navodi naša sagovornica.

Roditelji dece sa smetnjama u razvoju neće birati između dve naknade

Jedna od nekadašnjih odredbi, koja je takođe proglašena neustavnom odnosila se na roditelje dece sa smetnjama u razvoju. Naime, ove mame su bile u situaciji da biraju između dve različite vrste naknada.

“Ukoliko koriste naknadu zarade, bile su uskraćene za tuđu negu i pomoć, što je njima izuzetno značajno, tako da će to sada biti ispravljeno i te mame će moći da traže obeštećenje i potražuju novac koji im je bio uskraćen za sve ovo vreme”, kaže Mihnjak.

Mame sa većim primanjima određena maksimalna zakonska naknada

Ono što je naknadno dodato u odnosu na nacrt i što je veoma značajno, to je podignut gornji limit naknada zarada porodiljama koje imaju veću platu od tri prosečne.

“Limit će od 2022. godine biti podignut na pet prosečnih plata. To je nešto za šta smo se zalagali. Sve žene koje sada zatrudne imaće mogućnost da ostvare taj gornji limit jer je to iznos na koji se plaćaju porezi i doprinosi i to će biti maksimalna zakonska naknada. U prethodnom zakonskom rešenju, limit je iznosio tri prosečne plate, što je drastično umanjilo naknade ženama koje imaju veće plate”, zaključuje  naša sagovornica.