Posledica sankcija ili odgovor na sankcije?

Rusija nije odlučila dobrovoljno da smanji proizvodnju nafte od marta, već je na to primorana, rekla je estonska političarka i evropska komesarka za energetiku Kadri Simson. Prema njenoj oceni, Moskva se savija pod teretom sankcija.

„To nije bilo dobrovoljno, već im je nametnuto. Nemaju mogućnost da održe obim proizvodnje, jer nemaju pristup neophodnoj tehnologiji“, navela je Simons u Kairu, prenosi Bloomberg. Podsetimo, Rusija je prošle nedelje najavila da će smanjiti dnevnu proizvodnju sirove nafte za 500.000 barela dnevno kao odgovor na zapadne sankcije na naftu.

Prema podacima iz Rusije, tamošnje kompanije izvršile su prošle godine najviše bušenja na svojim naftnim poljima u poslednjih više od 10 godina. Ruska aktivnost u produkciji nafte pokazala je malo znakova da su međunarodne sankcije ili odlazak nekih velikih zapadnih firmi direktno štetili njihovim operacijama.

To pomaže da se objasni kako se proizvodnja nafte u zemlji oporavila u drugoj polovini prošle godine čak i kada su na njen izvoz nametnuta dodatna ograničenja. Istraživački centar Business Solutions and Technologies, ranije ruska podružnica Deloitte & Touche LL, ocenjuje da „industrija uglavnom nastavlja da radi kao i ranije“, jer je Moskva uspela da zadrži većinu kompeticija, sredstava i tehnologija u oblasti naftnih usluga.

Velike zapadne kompanije, poput BP Plc, Shell Plc i Exxon Mobil Corp. napustile su više milijardi dolara ulaganja u Rusiji, a u tome su ih pratili neki od najvećih međunarodnih provajdera usluga. Evropska unija takođe je uvela „sveobuhvatno ograničenje izvoza opreme, tehnologije i usluga za energetsku industriju u Rusiji“.

Ipak, prema industrijskim podacima ruske naftne kompanije izbušile su ukupno 28.000 kilometara kroz zemlju, najviše u poslednjih 10 godina. Ukupan broj započetih bušotina porastao je oko sedam odsto na više od 7.800, pri čemu je većima naftnih kompanija nadmašila svoje rezultate iz prethodne godine.

Analitičari ocenjuju da je Rusiji pomoglo da zadrži sopstvenu produkciju jer se njena naftna industrija uglavnom oslanjala na domaća preduzeća i oko 15 odsto na usluge međunarodnih dobavljača. Ključno pitanje za rusku naftnu industriju bio je pristup zapadnoj visokotehnološkoj opremi, ali Moskva to rešava uvozom preko posrednika u prijateljskim državama ili pronalaženjem alternativnih dobavljača u Kini, prenosi Bloomberg.