Flota u senci za prevoz ruske nafte

Embargo zapadnih zemalja na uvoz ruske nafte i ograničenje njene cene, primorali su Rusiju da uposli takozvanu „flotu duhova“, kako bi zaobišla sankcije. Pojedine brodske kompanije i trgovci nastavljaju da prodaju sankcionisanu naftu onima koji su spremni da je kupe.

Rusija navodno koristi iskustva Irana i Venecuele kako bi došla do unosne trgovine naftom „ispod radara“. Kako navodi Financial Times, tankeri iranske flote duhova prešli su na prevoz ruske nafte otkako su u decembru pooštrena zapadna ograničenja, a Moskva se okrenula tehnikama razbijanja sankcija koje je razvio Teheran.

Ova oprobana tehnika podrazumeva označavanje drugog porekla nafte, isključivanje transpondera na brodovima, kao i lažiranje trenutnog položaja tankera preko unošenja falsifikovanih podataka u sistem automatske identifikacije, kako bi se sakrile stvarne aktivnosti prevoznika, koje su obično stotinama milja daleko.

U javnost je dospeo slučaj ruskog tankera „Kapetan Šemilkin“ koji je promenio signal da bi zavarao trag. Brod je emitovao lokaciju u blizini obale Grčke, dok je zapravo plovio do lokacija u blizini Malte i Kipra, prema podacima satelitskog osmatranja platforme za zaštitu životne sredine SkyTruth.

Kako tvrdi britanski list, najmanje 16 brodova iranske mreže „duhova“ koja je omogućila Iranu da izbegava američke sankcije počelo je da isporučuje rusku sirovu naftu u poslednja dva meseca. Mreže brodova duhova omogućavaju trgovinu iranskom i venecuelanskom naftom.

Kupci u jurisdikcijama sa strogim kontrolama i proverama, kao što su SAD, izbegavaju naftu sa tržišta u senci, ali nezavisne kineske rafinerije na pokazuju zabrinutost, jer je njhov prioritet kupovina jeftine sirove nafte i dobar profit od njenog rafiniranja. Kina, najveći svetski uvoznik nafte nastavlja da kupuje od Irana i Venecuele, prikazujući kao zemlju porekla nafte Maleziju ili Oman, prenosi Yahoo Finance.

Londonska Vortexa, specijalizovana za sve aspekte pomorske trgovine naftom, navodi da je identifikovala najmanje 48 tankera koji su ukrcavali rusku naftu od marta 2022. godine. Brodovi su plovili ka Kini, Suecu, ili španskoj eksklavi Seuta u severnoj Africi. Prosečna starost brodova koji prevoze rusku naftu je 19,5 godina.

Ruskim brodovima je zabranjeno pristajanje u lukama SAD, Velike Britanije i EU, dok istovremeno ne mogu da koriste usluge zapadnih brodarskih i osiguravajućih kompanija ukoliko se ne uklapaju u određenu gornju cenu nafte od 60 dolara za barel. Lloyd’s List Intelligence, koji evidentira globalni transport, primetio je da je u ruskim lukama naglo povećan broj tankera u grčkom vlasništvu.

Ogroman porast broja putovanja ka Indiji, Turskoj i Kini sugeriše kuda plove ruski naftni tereti. Većina brodova flote u senci navodno je u vlasništvu offshore kompanija u zemljama koje imaju blage norme otpreme, kao što su Maršalska ostrva, Panama i Liberija. Brodovi flote u senci mogu da promene ime i vlasništvo tokom samog putovanja, a mogu i da pretaču naftu na otvorenom moru.