Poslovanje ne može da namiri 510 parafiskalnih nameta

Privrednici su veoma zadovoljni državnom pomoći za ublažavanje posledica pandemije, a u daljem poslovanju bi im od velike koristi bilo ukidanje brojnih parafiskalnih nameta, kao i vraćanje poreskog kredita, kaže direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Srđan Drobnjaković.

Drobnjaković, u izjavi za Tanjug, navodi da je izdvajanje više od osam milijardi dinara, što iznosi skoro petinu bruto domaćeg proizvoda, za pomoć privredi i građanima u situaciji kada je BDP lane bio u minusu od jedan odsto, a u prvom kvartalu 2021. zabeležio rast od 1,4 odsto, za svaku pohvalu.

„To je zaista fantastično i za naše uslove izgleda kao nemoguća misija. Privrednicima su minimalci i ostali vidovi pomoći, koje su u nekoliko navrata dobijali u prethodnih godinu dana, mnogo značili u premošćavanju teškoća u poslovanju izazvanih pandemijom“, naglašava Drobnjaković.

Dodaje, međutim, da je svojevrsni udar za mnoge od njih bio dolazak na naplatu 24 rate poreza i doprinosa „oproštenih“ prošle godine. Udar, i to trajni, su im i parafiskalni nameti koje plaćaju, a kojih prema rečima direktora UPS, ima čak 510.

„Njihovo ukidanje ili bar smanjivanje bi dosta rasteretilo privrednike“, kaže Drobnjaković koji objašnjava da ove namete razrezuju lokalne samouprave kada, kako kaže, potroše svoje budžete.

On navodi i da je Unija poslodavaca na republičkom Socijalno-ekonomskom savetu podnela 19 inicijativa za poboljšanje poslovnog ambijenta i uslova poslovanja.

„Jedna od važnih inicijativa odnosi se na smanjenje poreza na hranu i piće sa 20 na deset odsto za ugostitelje, čije ispunjenje nam je obećano, ali nikako da se i dogodi. Nadam se da će se to uskoro desiti, tim pre što je i u zemljama našeg regiona, kao što su Hrvatska i Slovenija, taj porez manji od onoga koji mi tražimo“, kaže direktor UPS.

Dodaje da bi privrednicima poslovanje olakšalo vraćanje poreskog kredita ukinutog 2014. godine, a koji im je koristio za ulaganje u osnovna sredstva i razvoj.

Sledeći predlog privrednika tiče se reforme plaćanja poreza na imovinu. Privrednici traže da se, pri utvrđivanju poreske osnovice, polazi od knjigovodstvene, a ne tržišne vrednosti nekretnina.

Takođe i da se državna administracija više stavi u službu privrede.

„Pogotovo sada, u eri digitalizacije o kojoj se toliko priča, da se sertifikati i licence, dobijanje dozvola za izvoz, uvoz robe i slično pojednostavi i ubrza“, kaže on.

Dodaje da se isto odnosi i na rad inspekcija, jer nekada njihova neažurnost „može mnogo da košta preduzetnike, kao što je, recimo, slučaj sa kvarljivom robom koja dugo čeka pregled na granici“.