Poslovni turisti troše više od klasičnih gostiju

Od ukupnog broja turista u Beogradu smatra se da polovina pripada kategoriji poslovnih ljudi i posetilaca kongresa. Uprkos pandemiji, stiče se utisak da naša zemlja ima kapacitete da ponovo podigne ovu industriju nakon korona krize, a pored srpske prestonice važno mesto u ovoj vrsti turizma zauzimaju Novi Sad, Subotica, Niš, ali i planinski centri i banje.

Da je Srbija našla svoje mesto na mapi kongresnog turizma za naš portal potvrđuje i direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović. Kada je reč o samoj perspektivi, ona smatra da se sa optimizmom može gledati u budućnost kongresnog turizma, pre svega jer je još uvek aktuelna pandemija navela međunarodne organizatore događaja da ponovo aktivno krenu u potragu za bezbednim, atraktivnim i konkurentnim destinacijama za svoje klijente.

“U prethodnih deset godina Srbija je značajno unapredila svoje kapacitete kada je u pitanju kongresni turizam. Prema poslednjim podacima iz 2019. godine, naša zemlja zauzima visoko 50. mesto prema rangiranju i kriterijumima ICCA (International congress and convention association). U 2019. godini prema tim kriterijumima u Srbiji je održano 58 međunarodnih događaja, dok je, ilustracije radi, u 2010. godini taj broj događaja iznosio 32, te u tom smislu možemo reći da je ostvaren značajan napredak”, kaže za Biznis.rs direktorka TOS-a.

Sava Centar važna tačka kongresnog turizma

Kao jednu od najvažnijih stvari u vezi sa perspektivom kongresnog turizma direktorka TOS-a ističe najavljene investicije u renoviranje kongresnog Sava centra u Beogradu i izgradnju novih kvalitetnih hotelskih kapaciteta sa bogatim konferencijskim sadržajima širom Srbije.

Da podsetimo, najveći kongresni centar u našoj zemlji prošle godine kupila je kompanija Delta Holding. Prema ranijim najavama, renoviranje bi trebalo da počne uskoro, a završetak radova planiran je 2023. godine. Plan kompanije je da zadrži prvobitnu namenu Sava centra, a u samu rekonstrukciju biće uloženo 60 miliona evra.

“Sava centar je već duže vreme bio u teškom stanju, a najavljeno renoviranje naišlo je na veliko odobravanje kongresne industrije i veliku pažnju organizatora skupova. Interesantna stvar kod kongresnog turizma je što se veliki broj događaja planira i ugovara značajno unapred. Vrlo često dve do četiri godine unapred. Zato ne treba da čudi ovaj neprekidni trend investicija u hotelske i konferencijske kapacitete i tokom krize, budući da se veliki broj događaja i poseta već planira za narednih nekoliko godina”, navodi Labović.

Rast Srbije na međunarodnim listama nije slučajan, smatra ona i dodaje da su pored Sava centra, u proteklom periodu realizovana značajna ulaganja u kongresne kapacitete.

“Ovde pre svega mislim na hotelske kapacitete sa izvanrednim konferencijskim, ali i drugim pratećim sadržajima potrebnim savremenom poslovnom gostu širom Srbije. Pored Beograda koji ima izuzetne konekcije u vazdušnom saobraćaju i kvalitetne hotelske i konferencijske kapacitete, danas su na mapi organizatora događaja vrlo atraktivni gradski centri kao što su Novi Sad, Subotica, Palić i Niš, ali i planinski centri Zlatibor i Kopaonik i u poslednje vreme naši banjski centri Vrnjačka Banja i Sokobanja”.

Kompanije sve više privlače poslovne turiste

Srbija je definitivno jedno od najkonkurentnijih mesta za organizaciju poslovnih i drugih događaja sa odličnim balansom između cene i kvaliteta ponude, smatra Labović.

Među poslovnim turistima koji najviše posećuju Srbiji prednjače one zemlje sa kojima Srbija ima veliku trgovinsku razmenu i čije kompanije imaju regionalna i globalna sedišta u našoj zemlji. Pored zemalja bivše Jugoslavije, to su Nemačka, Italija, Velika Britanija, Rusija, Turska, SAD i Izrael.

“Iako ne postoji precizna statistika, ukupan izvoz po osnovu turizma u našem platnom bilansu pre korona krize iznosio je više od 1,6 milijardi dolara u 2019. godini i predstavlja najveću pojedinačnu izvoznu uslugu u platnom bilansu. Procene o udelu poslovnog turizma variraju, ali ako su one čak i na nivou od 50 odsto, po toj oceni poslovni turizam u Srbiji bio bi četvrta izvozna uslužna grana”, ističe Labović.

Koliki profit donose poslovni turisti?

Kada je reč o direktnoj finansijskoj dobiti Srbije od ove vrste turizma, direktorka TOS-a objašnjava da poslovni turisti ostvaruju veliku vanpansionsku potrošnju iz prostog razloga što usluge njihovih noćenja najčešće izmiruju njihove organizacije.

„Upravo zbog toga, poslovni i kongresni turizam ostvaruje još veće multiplikovane efekte na privredu zemlje. Poslovni gosti, iako zahtevaju visok stepen kvalitetne ponude, najčešće ne slove za zahtevne, budući da veliki deo vremena na destinaciji provedu u poslovnim obavezama. Udoban krevet i jastuk, brz internet, kvalitetna ishrana i dobra saobraćajna povezanost neke su od ključnih zahteva ovih gostiju“, navodi ona i dodaje da medicinska, naučna i IT udruženja u Srbiji imaju skupove najvećeg obima. Njih prate druge velike industrije kao što su automobilska, poljoprivredna i telekomunikaciona.

„Ono što je vrlo važno jeste da su poslovni skupovi ponekad opredeljujući razlog zašto bi pojedini posetioci došli po prvi put u našu zemlju. Njihovi utisci sa poslovnog događaja značajno utiču na njihovu ponovnu posetu radi odmora i rekreacije, ali su sve češće i spajanja i produžavanja poslovnog puta sa boravkom na destinaciji”, zaključuje Labović.