Predlog zakona o Crnogorskoj razvojnoj banci naišao na neodobravanje vlade

Ministarstvo finansija i Vlada Crne Gore nisu dali pozitivno mišljenje na Predlog zakona o Crnogorskoj razvojnoj banci (CRB), čiji je predlagač poslanik Pokreta za promene Branko Radulović.

Nakon pribavljenih mišljenja Centralne banke Crne Gore (CBCG), Državne revizorske institucije (DRI), Agencije za zaštitu konkurencije (AZK) i Udruženja banaka Crne Gore (UBCG), konstatovano je da taj tekst treba unaprediti i osnivanje ostaviti za neki od “narednih ciklusa kreiranja ekonomske politike”, prenosi agencija Mina, pozivajući se na Vijesti.

”Ministarstvo finansija smatra da treba nastaviti sa jačanjem regulatornih i institucionalnih kapaciteta Investiciono-razvojnog fonda (IRF) i reformom njegove kreditne politike, a ideju o transformaciji IRF i stvaranju nove institucije na tržištu razmotriti, u nekom od narednih ciklusa kreiranja ekonomske politike, a rešenja treba tražiti u saradnji između vlade i skupštine”, navodi se u mišljenju Ministarstva finansija Crne Gore.

Radulović je predložio da CRB, za čije obaveze garantuje država bezuslovno i neopozivo, ima osnivački kapital od 100 miliona evra i da ga država iz budžeta uplaćuje.

Banka bi, prema predlogu zakona, novac pribavljala iz prihoda ostvarenih poslovanjem, rata po osnovu kreditnih plasmana i investicione aktivnosti, uzimanjem kredita i pozajmica, kao i primanjem donacija, izdavanjem hartija od vrijednosti, prodajom akcija i udela iz portfolija IRF, ostataka likvidacione ili stečajne mase, prodajom preostale imovine u slučaju likvidacije ili stečaja sprovedenog nad firmama u vlasništvu IRF, prikupljanja po osnovu privatizacije državne imovine.

Predlogom je definisano da ova banka finansira projekte od lokalnog, regionalnog i državnog značaja, da podstiče razvoj mikro, malog i srednjeg biznisa, finansira infrastrukturne projekate, javne i privatne investicije, podstiče proizvodnju i izvoz.

Radulović je predložio da vlada i skupština usvajaju godišnji finansijski izveštaj sa izveštajem o reviziji ove banke, a da reviziju njenog poslovanja radi DRI, dok bi CBCG bila zadužena za kontrolisanje poslovanja.

Ministarstvo finansija je u mišljenju navelo stav CBCG, koja je ukazala da se primena ciljeva koje ovaj predlog zakona predviđa već ostvaruje posredstvom IRF, te da, ako se smatra neophodnim unapređenje ove oblasti, potencijalno rešenje bi bilo da se menja zakona o IRF.

Iz vrhovne monetarne institucije dalje su ukazali da ovaj predlog nije u skladu sa evropskim propisima i da bi njegovo usvajanje imalo negativne implikacije u pristupnim pregovorima Crne Gore za učlanjenje u EU.

”Predlogom zakona o CRB predlaže se da kontrolu njenog poslovanja vrši CBCG neposrednim pregledom dokumentacije i izveštaja i ocenom usklađenosti poslovanja sa ‘važećim propisima’. Ovako dato određenje je nedovoljno precizno i teško se može sprovesti u praksi, jer se njime ne određuju koji su to ‘važeći propisi’ prema kojima bi CBCG trebalo da procenjuje usklađenost poslovanja CRB”, konstatuje vrhovna monetarna institucija.

Iz DRI su ukazali da bi osnivački kapital od 100 miliona evra za CRB trebalo da se predvidi zakonom o budžetu države i da bi ta suma novca imala jednokratan fiskalni uticaj na budžetski rezultat kroz povećanje namenske potrošnje za kapitalne izdatke (osnivački ulog).

DRI ukazuje da bi predlog da ona obavlja reviziju poslovanja ove banke uticalo na nezavisnost DRI, koja ima zakonsko pravo da samostalno odlučuje o subjektima revizije.

Iz UBCG nisu dostavili komentare na ovaj predlog zakona.

Predlogom zakona definisano je da ovom bankom upravlja savet sastavljen od pet članova i izvršni odbor, sastavljen od tri člana. Savet banke imenuje crnogorska vlada, a činili bi ga tri člana koji se imenuju na predlog ministarstava finansija, ekonomije i kapitalnih investicija, dok bi po jednog člana predlagali državni Univezitet i Privredna komora.

Savet bi imenovao i opozivao članove izvršnog odbora koji bi činili generalni direktor, njegov zamenik i pomoćnik.