Predstavljeno aprilsko izdanje Svetskih ekonomskih izgleda MMF-a

U Beogradu je danas predstavljeno aprilsko izdanje publikacije „Svetski ekonomski izgledi” Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), jednog od ključnih izveštaja o globalnim makroekonomskim kretanjima.

Na skupu su govorili stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski, viceguverner Narodne banke Srbije Ana Ivković i glavni autor izveštaja Ipolit Balima.

Ratnovski je izjavio da su MMF i Srbija postigli dogovor na nivou tima o trećem razmatranju programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a. On je ocenio da će privredni rast Srbije u 2026. biti viši nego prošle godine, uprkos negativnim posledicama rata na Bliskom istoku, dok se u 2027. očekuje ubrzanje rasta na četiri odsto.

Prema procenama MMF-a, inflacija u Srbiji ostaće pod kontrolom i u proseku će iznositi 3,5 odsto u 2026. godini. Istaknuto je da Srbija raspolaže snažnim zaštitnim mehanizmima, uključujući visoke devizne rezerve, stabilan bankarski sektor i umeren javni dug, ali i da je neophodno očuvati opreznu i predvidivu makroekonomsku politiku.

Ratnovski je upozorio da bi eventualna eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla dodatno ugroziti privredni rast i povećati inflatorne pritiske zbog poremećaja na tržištu energenata. Naveo je i da Srbija planira da fiskalni deficit zadrži na nivou od tri odsto bruto domaćeg proizvoda tokom 2026. i 2027. godine.

Viceguverner Narodne banke Srbije Ana Ivković ocenila je da Srbija ima znanje i instrumente da odgovori i na najizazovnije globalne okolnosti. Ona je istakla da su stabilna inflacija, rekordne devizne rezerve, stabilan kurs dinara i investicioni kreditni rejting rezultat dosledne ekonomske politike i saradnje sa MMF-om.

Glavni autor izveštaja Ipolit Balima upozorio je da rat na Bliskom istoku povećava globalne rizike, podstiče rast cena robe i inflaciona očekivanja, kao i pooštravanje uslova finansiranja. Prema njegovim rečima, produženi sukobi i geopolitičke tenzije mogli bi dodatno usporiti globalni rast, posebno u zemljama u razvoju.

Balima je naveo da analiza Međunarodnog monetarnog fonda, zasnovana na globalnim podacima o sukobima nakon Drugog svetskog rata, pokazuje da sukobi izazivaju velike i dugotrajne gubitke u ekonomskoj aktivnosti u zemljama u kojima se vode borbe, ali da se efekti prelivaju i na druge zemlje.

„Ekonomski oporavak je spor i neujednačen i u velikoj meri zavisi od održivosti mira. Čak i kada se mir održi, oporavak je skroman u odnosu na ratne gubitke, pri čemu ga pre svega pokreće tržište rada, dok kapital i produktivnost ostaju na niskom nivou. Rana makroekonomska stabilizacija, restrukturiranje duga i domaće reforme od suštinskog su značaja, ali je neophodna i međunarodna podrška. Sveobuhvatni paketi mera koji istovremeno smanjuju neizvesnost i obnavljaju kapitalnu osnovu generišu pozitivne efekte i doprinose snažnijem oporavku“, naveo je Balima.