Preduzeća koja rešavaju društvene probleme

Privredni subjekti, subjekti civilnog sektora i preduzetnici, koji su već registrovani u Agenciji za privredne registre (APR) i koji ispunjavaju uslove propisane Zakonom o socijalnom preduzetništvu, od 15. novembra imaju mogućnost da registruju status socijalnog preduzetništva. Direktorka Koalicije za razvoj solidarne ekonomije Dina Rakin za Biznis.rs podseća da će se oni registracijom kandidovati da mogu da apliciraju na javne programe podrške za socijalno preduzetništvo.

Registracija statusa socijalnog preduzetništva obavlja se u APR, i to prema uputstvima koje je ta institucija detaljno navela na svom portalu. Privredni subjekti, subjekti civilnog sektora i preduzetnici koji žele takav status moraju da ispune preduslove koje propisuje Zakon o socijalnom preduzetništvu – da je obavljanje delatnosti usmereno na rešavanje društvenih problema, u cilju povećanja socijalne kohezije i razvoja društva, a da se ostvarena dobit ulaže u integraciju društveno osetljivih grupa, zaštitu životne sredine, ruralni razvoj, obrazovanje, kulturu, socijalne inovacije i druge oblasti od šireg društvenog interesa.

U APR, gde su uputstva za registraciju detaljno objašnjena na njihovom portalu, ističu da se status socijalnog preduzetništva stiče na zahtev subjekta, koji se podnosi registru u kome je registrovan, bez ispitivanja društvene uloge i oblasti delovanja subjekta u smislu ovog zakona.

„Samom registracijom, subjekti će se kandidovati za apliciranje na javne programe podrške za socijalno preduzetništvo. Zakon o socijalnom preduzetništvu predviđa usvajanje Programa razvoja socijalnog preduzetništva, koji će sigurno anticipirati i finansijsku podršku, i na njemu se radi“, kaže za Biznis.rs Dina Rakin.

Ističe i da je Koalicija na čijem je čelu, uz podršku Nemačko-srpske inicijativce za održiv rast (GIZ), preuzela na sebe da da predlog Programa, a da je na Savetu za socijalno preduzetništvo i vladi da dalje razmatra njegovu relevantnost i na temelju toga donese odluku o finalnom sadržaju Programa i njegovom usvajanju.

„Kako se radi o oblasti koja je u Srbiji po prvi put obuhvaćena regulativom, sam proces izrade Programa je poprilično zahtevan i za očekivati je da on bude usvojen početkom naredne godine. Nadležno ministarstvo (za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku) je dobilo i novog ministra , koji predsedava Savetom, te je i to faktor koji će uticati na dinamiku rada na Programu“, ocenila je Rakin.

Naša sagovornica se nada da će i novi ministar videti značaj razvoja socijalnog preduzetništva za održivo rešavanje različitih društvenih problema.

Kada je reč o broju socijalnih preduzeća u Srbiji, napominje da je statistika nepouzdana upravo zato što do sada ova oblast nije bila zakonski uređena.

„Postoje stari podaci i kvalitativna istraživanja koje se sprovode, pa možemo reći da ima nekih 500 socijalnih preduzeća u Srbiji, a najviše ih je osnovano u formi udruženja. To sigurno nije precizan podatak, niti ćemo ikad imati precizan broj socijalnih preduzeća, jer mnoga sebe ne vide kao takva a jesu, kao što se mnogi izražavaju kao socijalna preduzeća, a to možda i nisu“, ukazala je Rakin.

Kada je reč o udruženjima, registrovano udruženje, registrovano udruženje u oblasti sporta ili registrovana fondacija, može steći status socijalnog preduzetništva ako je registrovano za obavljanje privredne delatnosti.

Preduslov je i da njihovim statutom bude propisano da ostvaruju jednu ili više društvenih uloga u skladu sa odgovarajućim članovima Zakona o socijalnom preduzetništvu.