Prekosutra možemo da pustimo gas kroz Severni tok 2, rekao Putin

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u četvrtak na sastanku debatnog kluba Valdaj da bi snabdevanje Evrope gasom kroz Severni tok 2 moglo da počne odmah nakon što nemački regulator sertifikuje operatera gasovoda Nord Stream 2 AG.

„Prva cev Severnog toka 2 napunjena je gasom i ako sutra nemački regulator izda dozvolu za snabdevanje, prekosutra će početi isporuka 17,5 milijardi kubnih metara (gasa)“, naveo je ruski predsednik, prenose Ria Novosti.

Prema njegovim rečima u decembru će biti završeni tehnološki radovi na punjenju druge cevi gasovoda, a ukupni obim isporuke biće 55 milijardi kubnih metara gasa. „Ako se ima u vidu da će deficit na evropskom tržištu po našim proračunima iznositi 70 milijardi kubnih metara, onda je 55 milijardi pristojno“, naveo je Putin.

On je istakao da će Rusija krenuti sa isporukama čim se druga cev napuni i čim bude dobijena dozvola nemačkog regulatora. „Sledećeg dana krećemo sa isporukom“, naglasio je Putin. On je podsetio da je obim emisije ugljen dioksida tokom transporta gasa kroz Severni tok 2, pet do šest puta manja nego kroz sistem za transport gasa preko Ukrajine, prenosi TASS.

„One evropske kompanije koje dobijaju gas od Gazproma po dugoročnim ugovorima, dobijaju ga, pazite, četiri puta jeftinije, ne za jedan procenat, nego četiri puta (jeftinije). A Gazprom ne dobija superprofit, mi ne plačemo zbog toga, jer nas zanimaju dugoročni ugovori, dugoročne međunarodne obaveze“, naveo je Putin.

On je ocenio da je situacija sa nestašicom gasa u Evropi posledica politike Evropske komisije i da Rusija sa tim nema nikakve veze. Kremlj je ranije negirao optužbe na račun Rusije u vezi sa rekordnim poskupljenjem gas u Evropi. Putin je istakao da je Rusija pouzdan snabdevač gasom potrošača širom sveta, a da je rast cena gasa u Evropi u vezi sa visokom potrošnjim energije u uslovima ekonomskog oporavka, klimatskih promena i nepopunjenih skladišta.

Putin je objasnio da je celokupna filozofija Evropske komisije poslednjih godina bila usmerena na regulisanje tržišta energije, pa i gasa, kroz berzu, preko takozvanih spotova. Zbog toga su evropske kompanije odustale od dugoročnih ugovora, čije su cene vezane za kotaciju sirove nafte i njenih derivata, a na spotovima, odnosno terminalima nema dovoljno gasa.