Prioritet bržem protoku roba između Zapadnog Balkana i EU

Saradnja Zapadnog Balkana sa zemljama Višegradske četvorke predstavlja odličnu platformu za integraciju celog regiona u Evropsku uniju, kaže za Biznis.rs direktor konsultantske kuće Geopolitikon iz Praga Milutin Ilić.

On naglašava da članice Višegradske četvorke – Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska mogu biti dobar primer za ekonomski i finansijski napredak.

„Inicijativa Open Balkan, koja je naišla na odobravanje Višegradske četvorke, ima pozitivnu konotaciju na pozicioniranje Srbije na Zapadnom Balkanu. Ukazuje da je najperspektivnija zemlja regiona orijentisana ka odgovornoj ekonomskoj politici“, prenosi Ilić reakcije iz Praga nakon održanog sastanka u Budimpešti.

U glavnom gradu Mađarske privredne komore zemalja Višegradske grupe i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana potpisale su zajedničku deklaraciju kojom se zalažu da se olakša trgovina kompanija iz regiona sa Evropskom unijom. Trgovina bi bila olakšana kroz povezivanje zapadnobalkanskih ‘zelenih koridora’ sa ‘zelenim trakama’ EU, saopštila je Privredna komora Srbije.

„Zajednička deklaracija između ostalog navodi da Višegradska grupa i zemlje Zapadnog Balkana snažno podržavaju potrebu za uspostavljanjem delotvornog sporazuma sa ciljem da se integrišu pravila koja regulišu slobodno kretanje roba, usluga, osoba i kapitala, posebno potrebu da se obezbedi brz protok robe između dva regiona. Najveći prioritet treba dati pitanjima skraćivanja graničnih linija, smanjenja vremena čekanja i tehničkih formalnosti na graničnim prelazima koji povezuju dva regiona. Iz ovih razloga, potpisnice deklaracije daju prioritet pitanju proširenja zelenih linija do graničnih prelaza između Mađarske i Srbije, kako je navedeno u Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan i Akcionom planu za Zajedničko regionalno tržište„, objašnjava Ilić.

Privredne komore zemalja Višegradske grupe – Mađarske, Poljske, Slovačke i Češke, dale su kroz zajedničku deklaraciju punu podršku pristupanju šest ekonomija Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i integraciji regionalnih privreda u jedinstveno evropsko tržište.

„Nije retkost da ekonomska politika ide ispred vremena, jer voda i biznis uvek nađu put kroz prepreke“, zaključuje Ilić.

Predstavnici privrednih komora, Višegradske grupe i Zapadnog Balkana, istakli su važnost unapređenja poslovne i investicione klime i razvoja privatnog sektora na Zapadnom Balkanu. Oni su ukazali da je prioritet održivi ekonomski rast, digitalna i zelena transformacija industrije i energetska bezbednost u skladu sa Zelenom agendom Evropske unije za Zapadni Balkan.