Privredni rast u regionu 4,4 odsto ove godine, predviđa Svetska banka

Nakon istorijske recesije zapadni Balkan očekuje rast smanjenog intenziteta, navedeno je u izveštaju Svetske banke. Pandemija Covid-19 donela je ekonomski pad u zapadnobalkanskom regionu, koji je procenjen na 3,4 procenta, ali 2021. godina bi trebalo da bude godina privrednog rasta od 4,4 osto.

Prema proceni Svetske banke, u narednoj godini očekuje se usporavanje rasta, na 3,7 odsto, dok posledice pandemije nastavljaju da remete investicije i zaposlenost u regionu. Pandemija je zaustavila decenije napretka u povećanju zarada i smanjenu siromaštva u svim zemljama regiona.

Primarni uzroci slabljenja ekonomije bili su pad domaće i inostrane potražnje i poremećaj u lancima snabdevanja, naročito početkom godine, a regionalna ekonomija počela je da oživljava u trećem kvartalu prošle godine sa popuštanjem epidemioloških mera i povratkom inostrane potražnje. Ipak, novi talas restrikcija krajem godine kao odgovor na porast infekcija usporio je oporavak.

Regionalna direktorka Svetske banke, Linda Van Gelder navela je da su primetni neki pozitivni trendovi u regionu, podstaknuti brzom akcijom koje su preduzele neke zemlje radi suzbijanja najtežih posledica pandemije, “ali posledice pandemije na zdravlje i ekonomska devastacija i dalje će se osećati“.

Ona je navela da uvođenje vakcina, uz jačanje poverenja u ekonomske izglede, poboljšanje potrošnje i trgovinske razmene pomažu u održavanju zamaha, ali zemlje moraju i dalje sa pažnjom da usmeravaju napore ka uvođenju i osnaživanju politike koja vodi rastu, zaštiti zdravlja u jačanju ljudskog kapitala.

Sumirajući situaciju na tržištu rada u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, u Srbiji i na tzv. Kosovu, Svetska banka je navela da je nadoknađena tek polovina gubitaka izazvanih pandemijom, ostavljajući veliki broj nezaposlenih i primoravajući mnoge da napuste tržište rada.

Iako je stopa nezaposlenosti u 2020. godini opala na 12,6 odsto sam 13,5 odsto u 2019. godini to je, prema tumačenju Svetske banke, uglavnom posledica povećane neaktivnosti, pri čemu je ukupan gubitak radnih mesta u regionu dostigao oko 70.000 do kraja 2020. godine.

Gubici su disproporcionalno pogodili osetljivije grupe stanovništva, žene i mlade, kao i nekvalifikovane radnike. Stopa nezaposlenosti među mladima je porasla na 33,6 odsto u 2020. godini prekidajući petogodišnji trend smanjenja. Prema izveštaju Banke, javne politike u regionu treba da ostanu jasno fokusirane na borbu sa pandemijom, ograničavanje društvenih posledica i podsticanje oporavka.

Svetska banka navodi da sve zemlje treba da obezbede dovoljno resursa svojim zdravstvenih sistemima za nabavku i distribuciju vakcina, testiranja, terapije, ličnu zaštitnu opremu, kao i unapređenje i održavanje zdravstvenih ustanova.

Investicije u obrazovanje, digitalizaciju i ostale infrastrukturne projekte, kao i zelene inicijative, treba da postanu prioritet zbog toga što mogu da ubrzaju neophodnu tranziciju ka smanjenoj ugljeničnoj zavisnosti zemalja tokom oporavka od pandemije, navodi Svetska banka.

Odgovori vlada na pandemiju izazvali su velike fiskalne pritiske, pa će obnova fiskalne održivosti biti glavni prioritet za region. Pad prihoda i rastuće potrebe potrošnje zajedno, zaoštrili su fiskalni bilans. Veliki krizni paketi pogoršali su deficite u svim zemljama regiona. Prilagođavanje fiskalnoj politici i pažljivo upravljanje dugom od ključne su važnosti za održiv oporavak.

Pandemija i ekonomska kriza razotkrile su kako su neformalne firme i radnici ranjiviji na šokove i poteškoće u pružanju pomoći onima koji posluju u takozvanoj sivoj zoni. Neformalni sektori na Zapadnom Balkanu čine 25 do 35 procenata BDP i zaposlenosti, što je mnogo više nego u zemljama Evropske unije.