Privrednici ne znaju da li da poštuju zakon ili rokove koje propisuju institucije

Novi pravilnik o obrascu arhivske knjige stupio je na snagu 24. marta, a privrednici imaju rok do 30. aprila da dostave svoje arhivske knjige. Osim popisa arhivske građe koja je nastala u prethodnoj godini, arhivska knjiga bi prema novom zakonu trebalo da obuhvati i popis građe nastale u prethodnim godinama.

Kako se navodi u pravilniku, arhivska knjiga je osnovna evidencija o celokupnoj arhivskoj građi i dokumentarnom materijalu nastalom u radu stvaraoca, odnosno opšti inventarni pregled celokupnog arhivskog i dokumentarnog materijala iz ranijih godina, koju su stvaraoci i imaoci arhivske građe i dokumentarnog materijala obavezni da vode od osnivanja, kao i dokumentarnog materijala koji se po bilo kom osnovu nalazi kod njih.

Arhivska knjiga se može voditi u papirnom i elektronskom obliku. Upis arhivske građe i dokumentarnog materijala vrši se hronološki, po godinama i klasifikacionim oznakama, po nazivu kategorija dokumentarnog materijala prema važećoj listi kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja.

Iako je nov pravilnik donet, a zakonski rok za predaju arhivske knjige i dalje isti (30. april), na sajtu Istorijskog arhiva Beograda još uvek stoji obaveštenje da zbog nepostojanja adekvatnih tehničkih i kadrovskih kapaciteta beogradski Arhiv nije u mogućnosti da do daljeg prima novu dokumentaciju na do sada jedini primenjeni način – isključivo pisanim putem.

“U cilju adekvatnog rešavanja ovog problema, u ovom trenutku se u saradnji sa eUpravom radi na uspostavljanju adekvatnog e-servisa kojim će se dokumentacija primati i u elektronskom obliku. Čim se za to steknu uslovi o istom ćemo vas, na ovaj način, blagovremeno obavestiti”, navodi se u obaveštenju Arhiva Beograda.

Kako ističu, do sada primljeni zahtevi kontinuirani se obrađuju, a dok svi stvaraoci i imaoci ne budu u prilici da dostave pomenutu dokumentaciju vezanu za Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, Arhiv Beograda, po ovom pitanju, neće sprovoditi kaznene mere navedene zakonom.

Da se aktuelna rešenja Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti sprovode na štetu privrednika za Biznis.rs ukazuje zastupnica Udruženja “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” Milena Amon. Prema njenim rečima, mnogo je nedoumica i kontradiktornih informacija – od rokova do toga ko su obveznici arhiviranja, jer se lokalni arhivi po ovom pitanju očigledno ne slažu.

“Na sajtu Arhiva Grada Beograda i dalje stoji informacija da oni ne primaju predmete jer su zatrpani nepotrebnom dokumentacijom, tako da su oni praktično pomerili i rok, a da za to nemamo uporište u zakonu. Sa druge strane, mi znamo da preduzetnici nisu obveznici arhiviranja, međutim, javljaju nam se članovi iz drugih gradova gde dobijaju različite informacije od svojih lokalnih arhiva, pa im jedni govore da treba da predaju arhivske knjige, a drugi da ne treba”, ističe naša sagovornica.

Ona podseća da je Društvo arhivista podnelo predlog za izmene zakona, da se iz ove obaveze izuzmu mikro i mala preduzeća, a i Udruženje “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” poslalo je zahtev Ministarstvu kulture da se izuzmu mikro preduzeća.

“Tu zaista nema ništa što bi trebalo arhivirati. To je jednostavno nepotrebno administrativno i finansijsko opterećenje jer se mnogi u tome ne snalaze, pa moraju da angažuju nekoga da im to uradi. Većina preduzetnika i mikro malih preduzeća ima dokumentaciju koja ne potpada pod arhivsku građu već u dokumentarni materijal, a to je već evidentirano u Agenciji za privredne registre da li kroz finansijske izveštaje ili u sistemu, ako su u pitanju podaci o zaposlenima, stažu i slično”, ističe Amon.

Prema njenom mišljenju, ova obaveza trebalo bi da se odnosi samo na one koji poseduju arhivsku građu, odnosno nešto što je od kulturnog i javnog značaja.

“Postavlja se pitanje kako da dostavimo dokumentaciju i zatrpavamo instituciju koja nam je jasno rekla da ne želi da je primi. Naš zaključak je da to znači da će menjati zakon jer zbog čega bi javno na svom sajtu stavili obaveštenje da se dokumentacija ne šalje. Očigledno je napravljen problem i da tu nešto mora da se menja”, zaključuje Amon.

Da podsetimo, u nedavnom razgovoru za naš portal Aleksandar Vasić, poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije istakao je da je najbolji pokazatelj da aktuelna rešenja nisu dobra nemogućnost beogradskog arhiva da obradi sve zahteve koji im se dostavljaju.

Prema njegovom mišljenu, to je svojevrsno kršenje zakona, jer arhiv kao državna institucija koja sprovodi zakon nema ovlašćenja da produžava rokove, niti pravo da ne prima akte koji im se dostavljaju. Zato je njegov savet svim privrednicima da ovu oblast urede i da sve svoje obaveze ispunjavaju u zakonom propisanim rokovima.

“Nema potrebe da se obaziremo na zahteve arhiva u smislu odlaganja za dostavljanje dokumentacije. Ukoliko pojedini arhivi odbijaju da prime dokumenta koja im se dostavljaju, moj predlog je da se to dostavi poštom – preporučeno sa povratnicom i time ispuni zakonska obaveza. Privrednici nemaju nikakvu potrebu da se osvrću na tehničke i kadrovske kapacitete državnih institucija. Dostava bilo kog akta poštom smatra se urednom”, ističe Vasić.