Procenjena ekološka šteta naftnih kompanija

Najveće svetske kompanije za fosilna goriva duguju najmanje 209 milijardi dolara godišnje „klimatske reparacije“ odnosno za štetu koju će ljudima nanesu njihove poslovne aktivnosti. Metodologija isključuje ekonomsku vrednost izgubljenih života i sredstava za život, izumiranje vrsta i drugi gubitak biodiverziteta, kao i druge komponente blagostanja koje nisu obuhvaćene BDP-om.

Istraživanje objavljeno u časopisu „Jedna zemlja“ (One Earth), prvo je koje je pokušalo da proceni ekonomski teret izazvan vađenjem fosilnih goriva iz 21 kompanije koja najviše zagađuje, prenosi Guardian.

Kompanije poput British Petroleum, Shell, ExxonMobil, državna naftna kompanija Saudijske Arabije ili Chevron, su među najvećim.

„Ovo je samo vrh ledenog brega dugoročnih klimatskih šteta, ublažavanja i troškova adaptacije”, rekao je koautor Ričard Hidi (Richard Heede), suosnivač i direktor Instituta za klimatsku odgovornost (Climate Accountability Institute), piše N1.

Studija se zasniva na bazi podataka ugljenika, koja beleži emisije pojedinačnih kompanija za naftu, gas i ugalj od 1988. godine – godine kada je osnovan Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) i kada su tvrdnje industrije o naučnoj neizvesnosti o klimatskoj krizi postale neodržive.

Ovi zagađivači će prema veoma konzervativnoj proceni biti odgovornim za 5,4 biliona dolara u suši, šumskim požarima, porastu nivoa mora i topljenju glečera među ostalim klimatskim katastrofama koje se očekuju između 2025. i 2050. godine.

Studija smatra da je ovo značajna, ali konzervativna cena, pošto metodologija isključuje ekonomsku vrednost izgubljenih života i sredstava za život, izumiranje vrsta i drugi gubitak biodiverziteta, kao i druge komponente blagostanja koje nisu obuhvaćene BDP-om.

Guardian je ovo uporedio sa nikad plaćenim dugom kolonijalnih zemalja za vekovno ropstvo i otimanje resursa.

„Već vekovima, Karipske zemlje su videle kako su njihovi zahtevi za reparacije proistekli iz transatlantskog ropstva ‘otupljeni’ od strane bivših evropskih kolonijalnih država na osnovu toga što je prošlo previše vremena da se uspostavi socijalna pravda“, navodi se u komentaru Guardiana.

S druge strane, Reuters izveštava da je ExxonMobil odbio pozive investitora da se uzmu u obzir rizici od klimatskih promena i mere koje su potrebne za njihovo rešavanje, rekavši da je malo verovatno da će se postići svet bez nulte vrednosti do 2050. godine.

„Malo je verovatno da bi društvo prihvatilo degradaciju globalnog životnog standarda neophodnu za trajno postizanje željenog scenarija“, navode iz kompanije Exxon.

Ipak, prema tom scenariju a to je energija sa što manjim učešćem fosilnog goriva, neće dolaziti do pada BDP, manja ponuda fosilnih goriva ali i manja tražnja će uticati na manju cenu, pristup energiji je prema ovom scenariju dostupan i demokratičniji, pošto će i „obični“ ljudi moći da proizvode energiju za svoje potrebe.