PROFITI RASTU, PLATE STAGNIRAJU Minimalna zarada u Srbiji postala pravilo, a ne izuzetak, kaže Orbović

Plate u Srbiji u proteklih pet godina porasle su za 22 odsto, dok su profiti poslodavaca, u istom periodu, porasli za čak 285 odsto, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada, Orbović je istakao da bi plate u našoj zemlji mogle da budu veće ukoliko bi poslodavci deo svog profita, koji nije mali, podelili sa zaposlenima.

„Najmanji godišnji rast plata imali smo 2016. godine i to 1,09 odsto, dok je te iste godine profit bio veći za 99,52 odsto. Ti podaci svedoče da radnici u Srbiji rade kvalitetno i stručno, zbog čega i poslodavci dobro posluju, pa nema razloga da i zaposleni ne dobiju deo tog profita. Jer, kada poslodavac ima problema u poslovanju, sudbinu firme dele i zaposleni, koji tada primaju minimalac“, kazao je Orbović.

Prema njegovim rečima, minimalna zarada u Srbiji postala je pravilo, a ne izuzetak, kako je to utvrđeno zakonom, pa sve više poslodavaca zaradu utvrđuje na nivou minimalca ili tek nešto iznad njega.

Međutim, kada uspešno posluju i ostvaruju dobit, po pravilu, izostaje uvećanje plata ili bilo koji drugi benefit za radnike.

„Dok se u Evropi standard građana poredi u odnosu na samo jednu potrošačku korpu, u Srbiji, pored prosečne, postoji i minimalna potrošačka korpa, a mi ni tu minimalnu nismo dosegli, jer je minimalac za 20 odsto manji od vrednosti te korpe„, kazao je Orbović.

Uprkos tripartitnom Programu dostojanstvenog rada za Srbiju, koji je prošle godine potpisan uz posredovanje predstavnika Međunarodne organizacije rada, zaposleni u Srbiji su danas daleko od dostojanstvenog rada, objašnjava predsednik SSSS.

„Ipak, nadam se da ćemo u nekoj budućnosti moći da govorimo da većina radnika ima dostojanstvenu platu i da od nje može normalno da živi“, rekao je Orbović.

Da bez većih zarada nema dostojanstvenog rada, slaže se i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata.

Jedan od šest radnika živi ispod granice siromaštva, upozorava ASNS i dodaje da učešće minimalne zarade u minimalnoj potrošačkoj korpi iznosi 70,19 odsto, a u prosečnoj 36,59 odsto.

Kako navodi ASNS, podizanje minimalne zarade smanjuje siromaštvo i nejednakost, podstiče ukupnu potražnju, zaposlenost i sveukupni ekonomski rast.

„Iz tih razloga pregovori oko visine minimalne cene rada moraju biti mnogo ozbiljniji i organizovaniji. Oni moraju biti zajednička akcija svih sindikata kojom će se obezbediti nužna snaga pritiska na Vladu i poslodavce„, apeluje ovaj sindikat povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada.