Proizvođači jabuka iz Srbije imaće veliku konkurenciju na inostranim tržištima

Berba jabuka je u toku, a prve informacije ukazuju da će proizvođači imati veliku konkurenciju na inostranim tržištima.

Kako je za dnevni list Politika rekao profesor Zoran Keserović, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo, biće jako teško što se tiče prodaje, a na dobar i brz plasman kao i zadovoljavajuću cenu mogu da računaju samo proizvođači kvalitetne jabuke. On je potvrdio da se u Srbiji za ovu sezonu očekuje oko pet odsto veći prinos ovog voća u odnosu na 2020. godinu.

„Kao što sam i upozoravao početkom godine, proizvođači moraju da rade na kvalitetu i sortimentu. Sad se može videti da ‘gala’ ide jako dobro, sve što je obrano je i prodato i ta jabuka je imala dobru cenu“, kaže Keserović. On dodaje da trenutno postoji zastoj na tržištu, pa su mogući problemi za one proizvođače koji nemaju gde da lageruju voće.

„Za ostale koji imaju hladnjače, a dobro je što ih u Srbiji ima, moja preporuka je da ih uskladište“, ističe Keserović.

Jabuke su važan izvozni proizvod srpskog agrara i čine oko trećinu domaćeg voćarstva. Keserović napominje da je otežavajuća okolnost za domaće proizvođače to što je jabuka odlično rodila i kod najvećih proizvođača u Evropi. U Evropskoj uniji se očekuje da će ukupan rod biti oko 11,3 miliona tona, odnosno za 10 odsto više nego u prošloj godini. Alarmantno je da će samo Poljska, koja nam je jedan od glavnih konkurenata, imati 4,1 milion tona. Ostalo je takođe i dosta jabuke iz prošle godine, samo u Italiji na lageru je „zlatnog delišesa” više od 200.000 tona a uskladištene su i veće količine „ajdareda” u Poljskoj.

„Zbog toga očekujem tešku godinu i smatram da je dobra svaka cena veća od 30 evrocenti za kilogram. U tom slučaju ako je moguće treba je prodati“, objašnjava on.

Sigurno je, dodaje, da je potrebno tražiti nova tržišta, jer je Rusija podizala nove plantaže i te jabuke polako stižu na njihovo tržište. Smatra da bi proizvođači morali da se okreću i ka Africi i Aziji. Ukoliko se postepeno preusmerimo na integralni koncept proizvodnje neće nam biti nedostižno ni evropsko tržište.

Napominje da je to kontrolisani vid proizvodnje gde se vodi računa o zaštiti životne sredine i zdravlju potrošača. Podseća da je u južnom Tirolu 90 odsto proizvodnje jabuka već organizovano na taj način.

„Kod nas to još nije zaživelo dovoljno. I kupovna moć građana je zbog pandemije opala, tako da je i to deo problema. Svakako, očekujem da će dobro proći naši proizvođači koji imaju vrhunsku tehnologiju. Ali mislim da nikada više neće biti ona cena od 65 ili 75 evrocenti u izvozu“, kaže Keserović.

Kako je ranije izjavio na ruskom tržištu, gde odlazi 80 odsto ovog voća iz izvoza, pojavila se jabuka iz Irana i Turske koje konkurišu našim proizvođačima. Dodatno je i godina bila teška, sa izmrzavanjem voća a kasnije i izuzetno visokim temperaturama, tako da se neće obistiniti prognoze da će 2021. godine biti jedna od rekordnih godina za voćarstvo. Ipak, Keserović je nedavno za Politiku rekao da bi ukupan izvoz voća iz Srbije mogao da bude između 550 i 560 miliona dolara, što je samo nešto manje u odnosnu na prošlu godinu.