Prvi avioni iz Trebinja trebalo bi da polete pre 2023. godine, ali dilema o ekonomskoj održivosti ostaje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, nakon razgovora sa srpskim članom predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, da se prvi avioni na aerodromu Trebinje očekuju pre 2023. godine. On je rekao da su obezbeđena sredstva za izgradnju vazdušne luke koja će koštati 70 miliona evra, dok će još 35 miliona evra biti uloženo u infrastrukturno opremanje.

Prema rečima predsednika, aerodrom Trebinje trebalo bi da podigne celu Hercegovinu, kao i da približi Trebinje Beogradu i svetu. A šta o tome kaže struka? Da li je ovakav aerodrom ekonomski održiv i hoće li imati kapaciteta da parira već postojećoj konkurenciji koju čine beogradski, dubrovački, tivatski i podgorički aerodrom?

Ekonomista Aleksandar Stevanović u razgovoru za Biznis.rs kaže da se iza odluke o izgradnji ovog aerodroma krije kombinovani ekonomsko-politički kriterijum sadržan u ideji da se približavanjem Trebinja Beogradu i drugim velikim gradovima spreči iseljavanje stanovništva iz Istočne Hercegovine.

„Posmatrajući Republiku Srpsku (RS) kao nama bratsku, s te strane je uočljiva jaka politička dimenzija. Ali ovaj aerodrom u dobroj meri može da uštedi vreme koje je trebalo stanovništvu do Dubrovnika ili Beograda“, ističe Stevanović.

Urednik vazduhoplovnog portala Tango Six, Petar Vojinović, u razgovoru za naš portal podseća da priča o izgradnji aerodroma u Trebinju postoji već duže vreme, a sada su se stekle i finansije, te se kreće u njegovu izgradnju. Međutim, ono što je problematično i što će predstavljati određenu vrstu izazova za novi aerodrom, prema njegovom mišljenju, jeste konkurencija.

“Aerodrom u Trebinju će se nalaziti blizu jednog od najprometnijih aerodroma u Dubrovniku. Mislim da će to biti poteškoća za njegovo poslovanje. Izgraditi aerodrom nije uopšte teško, posebno kada se radi o odnosu Srbije i RS, ali je problem napraviti poslovnu aktivnost, odnosno privući aviokompanije”, ocenjuje Vojinović.

On dodaje da je upitna mogućnost trebinjskog aerodroma da privuče aviokompanije koje već imaju, kako ih je nazvao, uhodane odnose sa aerodromima u okruženju i da bi tu mogli da nastanu problemi. 

Za razliku od njegovog stava, Stevanović ne očekuje probleme ovog tipa zbog, kako je rekao, ograničenosti velikih aerodroma u okruženju. 

„Mislim da aerodrom u Trebinju može da ostvari i dobar saobraćaj jer je dubrovački aerodrom limitiran, ali sve će to zavisiti od načina na koji se njime upravlja“, naglasio je Stevanović, dodajući da očekuje da od izgradnje aerodroma imaju korist građani Trebinja i okoline, kao i privreda u globalu. 

„Mislim da je realno očekivati i da aerodrom ojača Trebinje koje je najbolji turistički grad u Srpskoj i na taj način mu stvori određenu vrstu koristi“, rekao je Stevanović.

Ipak, naš sagovornik o ovoj temi govori sa izvesnom ogradom i kaže da je, kada bismo posmatrali samo prihode i rashode, jasno da će aerodrom u prvih nekoliko godina biti u gubitku. Uprkos tome, kao dobru vest ocenjuje to što će sprečiti iseljavanje ljudi iz Hercegovine u Srbiju. 

Vojinović, pak, podvlači da nema prevelikog ekonomskog opravdanja za izgradnju ovog aerodroma.

“Izgradnja same infrastrukture ne predstavlja preveliki problem, ali ostaje pitanje da li je ulaganje u poslovni razvoj dugoročno ekonomski isplativo, odnosno da li će aerodrom u Trebinju doneti neku dobit koja nije mogla da se ostvari preko postojećih aerodroma u okruženju”, zaključio je Vojinović. 

Inače, Institut za građevinarstvo iz Banja Luke obavlja posao izrade planske i projektno-tehničke dokumentacije Aerodroma Trebinje, a po narudžbi preduzeća Aerodromi Srbije. Vazdušna luka bi trebalo da se nalazi oko 14 kilometara zapadno od centra Trebinja, u blizini mesta Taleža. Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji tendera, kompleks treba da obuhvata oko 282 hektara bez pristupnih saobraćajnica.

Prema planovima, tokom 2023. godine Aerodrom Trebinje trebalo bi da ima 420 avio-operacija (poletanja i sletanja), a već naredne godine četiri puta više (1.800 avio-operacija). Do 2037. godine, broj operacija trebalo bi da nastavi da raste, da bi te godine dostigao broj od 21.086 poletanja i sletanja aviona.