Prvi pad BDP-a Evropske unije od 2009. godine

Bruto domaći proizvod (BDP) u Evropskoj uniji u 2020. godini iznosio je oko 13.400 milijardi evra po tekućim cenama, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

„U realnim uslovima, BDP Evropske unije prošle godine je bio 7,6 odsto veći od nivoa od pre jedne decenije. Međutim, realni BDP bio je 5,9 procenata niži od svog nivoa u 2019. godini. To je bio prvi pad BDP-a Evropske unije od 2009. godine, kada je opao za 4,3 odsto u odnosu na 2008. godinu“, navodi se u izveštaju Eurostata.

Naglašeno je da je smanjenje ekonomske aktivnosti, a samim tim i BDP-a, u skladu sa ograničenjima koja su primenjena 2020. godine kako bi se usporilo širenje bolesti Covid-19.

Podaci pokazuju i da je u 2020. godini nešto više od četvrtine BDP-a Unije proizvela Nemačka (25,1 procenat), zatim Francuska (17,2 odsto) i Italija (12,3 procenta), ispred Španije (8,4 odsto) i Holandije (šest procenata).

Sa druge strane, deset država članica EU doprinelo je manje od jedan odsto ukupnom BDP-u. Takav je slučaj sa Maltom, koja je imala najniži udeo u BDP-u EU od 0,1 procenat, a potom slede Estonija, Kipar i Letonija (sve po 0,2 odsto), zatim Hrvatska, Litvanija i Slovenija (sve po 0,4 procenta), Bugarska i Luksemburg (obe po 0,5 odsto) i Slovačka (0,7 procenata).

„Kada se uporedi BDP iz 2019. i 2020. godine u zemljama članicama EU, Španija je pretrpela najveći pad (-10,8 odsto), a slede Grčka (-9 procenata), Italija (-8,9 procenata), Portugal (-8,4 odsto), Malta (-8,2 procenta), Hrvatska (-8,1 odsto) i Francuska (-7,9 procenata). Jedina zemlja EU koja je zabeležila povećanje BDP-a u 2020. godini bila je Irska (+5,9 odsto)“, obrazloženo je u izveštaju Eurostata.

Bruto domaći proizvod u Srbiji 2020. godine

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije (RZS), BDP je u prošloj godini iznosio, u tekućim cenama, 5.502.216 miliona dinara. U odnosu na prethodnu godinu, BDP je nominalno veći za 1,5 odsto, a realno manji za 0,9 procenata.

„Posmatrano po delatnostima, u 2020. godini najznačajnije učešće u formiranju BDP-a imali su: sektor prerađivačke industrije – 13,3 odsto, sektor trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila – 11,3 procenta, sektor poslovanja nekretninama (sedam odsto), sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (6,3), sektor informisanja i komunikacija (5,4) i sektor građevinarstva (5,4). Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, učešće izdataka za individualnu potrošnju sektora domaćinstava iznosilo je 65,5 odsto, izdataka za individualnu potrošnju sektora države 9,9 procenata, izdataka za kolektivnu potrošnju sektora države 7,6 odsto, bruto investicija u osnovna sredstva 21,4 procenta, izvoza dobara i usluga 48,2 odsto i uvoza dobara i usluga 56,5 procenata“, napominje se u izveštaju RZS-a.

Kako je istaknuto, posmatrano po delatnostima, u 2020. godini u sektoru informisanja i komunikacija ostvaren je realni rast bruto dodate vrednosti (BDV) od 8,6 odsto, sektoru zdravstvene i socijalne zaštite 5,8 procenata, finansijskom sektoru 4,5 odsto, sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja 4,3 procenta, sektoru obrazovanja 2,6 odsto.

„Najznačajniji realni pad BDP-a zabeležen je u sektoru usluga smeštaja i ishrane – 29,3 procenta i sektoru umetnost, zabava i rekreacija – 19,5 odsto. Posmatrano sa rashodne strane, realni rast zabeležen je kod izdataka za individualnu potrošnju sektora države 4,7 procenata i izdataka za kolektivnu potrošnju sektora države 0,4 odsto. Realni pad zabeležen je kod izvoza dobara i usluga 4,2 procenta, uvoza dobara i usluga 3,6 odsto, izdataka za individualnu potrošnju sektora domaćinstava 1,9 procenata i bruto investicija u osnovna sredstva 1,9 odsto“, navedeno je na sajtu RZS-a.