Računarska oprema poskupela 30 odsto, potražnja i dalje veća od ponude

Globalni problemi snabdevanja tržišta računarskom opremom i komponentama osećaju se i u Srbiji. Deficitarne su posebno grafičke kartice, a cene su u proseku skočile oko 30 odsto.

Kako za Biznis.rs kaže Dejan Ristanović iz PC Pressa, na tržištu računarske opreme zabeležen je značajan rast cena, a posebno se oseća poskupljenje diskova, uz slabiji izbor nego inače. Takođe se dugo čeka na isporuku skupljih konfiguracija laptop računara.

„Cene su porasle, ali ne sve i ne podjednako. Izražene su poteškoće u nabavci skuplje opreme, dok su jeftinije konfiguracije zadržale cenu, a u pojedinim slučajevima su i pojeftinile“, navodi Ristanović.

On ističe da je u svetu konstantan porast tražnje kompjuterske opreme, a globalna isporuka tradicionalnih računara i računarskih komponenti dosegla je 86,7 miliona jedinica tokom trećeg kvartala 2021. godine, što je za 3,9 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Ovo je, inače, šesti uzastopni kvartalni rast tržišta računara, otkad je pandemija Covid-19 dovela do povećane potražnje računarskih komponenti, ali i do nestašice istih. Istraživanja nagoveštavaju da će posledice postojećih logističkih problema u narednom periodu značajno uticati na tržište.

„U industriji računarstva postoje izazovi vezani za snabdevanje i logistiku za koje se ne vidi da će u narednim mesecima biti prevladani. Neki snabdevači vagaju što se tiče postojećih prioriteta različitih tržišta, pa postoji tendencija da se tržišta koja su u rastu održe, dok zrela tržišta počinju da usporavaju“, prenosi naš sagovornik.

Trgovci računarskom opremom svesni su problema koji slede, jer je potražnja veća od zaliha. Na najavljene nestašice kažu da će spremno odgovoriti formiranjem zaliha najtraženijih proizvoda za najvernije kupce.

Povezani lanci snabdevanja i logistički problemi nagoveštavaju pad isporuke. Nakon godinu dana povećane potrebe za nabavkom računarske opreme, istovremeno je došlo i do perioda stagnacije po pitanju potrošne opreme.

„Na kraju, ispostavlja se da ponuda i zalihe zaostaju za potražnjom koja je i dalje velika“, zaključuje Ristanović.