Rasprodaja bitcoina zbog plaćanja poreza

Istorijski gledano, od 2014. godine pa do danas, bitcoin je tokom januara i marta, po nepisanom pravilu, beležio nešto lošije rezultate. Analitičari iz američke statističke kuće Delphi Digital pokušali su da odgonentnu razloge iza ovakvog naizgled neobičnog ponašanja.

Najpopularnija kriptovaluta na svetu u proseku gubi 5,24 odsto svoje vrednosti svakog januara, a čak 12,59 odsto svakog marta. Ovaj drugi podatak treba uzeti sa malom rezervom, jer je treći mesec 2020. godine bio posebno turbulentan i pad dodatno izražen usled proglašenja pandemije korona virusa.

Od Nove godine bitcoin se “muči” na tržištu više od ostalih digitalnih tokena, među kojima su neki čak zabeležili i rast, poput ethereuma, na primer. Posle ubrzanog rasta i hvalospeva raznih ekonomskih stručnjaka, kao i izuzetnog interesovanja velikih investicionih fondova, bitcoin je u mesec dana prvo dostigao rekordne 42.000 dolara, a onda u jednom trenutku čak pao ispod 30.000, ovaj put izazivajući kritike predstavnika centralnih banaka zbog svoje visoke volatilnosti.

U trenutku pisanja ovog teksta, vrednost bitcoina na najvećoj menjačnici na svetu CoinDesku iznosi 31.300 dolara, uz dnevni pad od 1,66 odsto. Veoma je verovatno da će njegovo trgovanje do kraja nedelje biti određeno u skladu sa pozitivnim ili negativnim zaključcima na zatvaranju redovne godišnje konferencije Svetskog ekonomskog foruma.

Međutim, prema poslednjem izveštaju Delphi Digital, jedan od najvećih razloga najnovijeg gubitka vrednosti bitcoina leži u činjenici da su američki “investitori koji su tokom prošle godine ulagali u kriptovalute, sada odlučili da rasprodaju deo svoje digitalne imovine, kako bi pokrili velike poreske izdatke”. Dakle, reč je o velikim ulagačima i, samim tim, velikim iznosima poreza, koji u Sjedinjenim Američkim Državama dospeva na naplatu baš u januaru.

Samo bitcoin je u 12 meseci 2020. godine dodao 400 milijardi dolara tržišne vrednosti, a dobar deo te sume su veliki investitori kasnije realizovali, ili direktnom prodajom, ili kroz ulaganje u druge kriptovalute, pa čak i u finansijske derivate zasnovane na njima.

Trenutna neizvesnost na tržištu izazvana je i reakcijom američke administracije, odnosno krovne poreske institucije, famoznog IRS (Internal Revenue Service), koji je u svom obaveznom formularu za prijavu poreza, sada na prvo mesto stavio pitanje: “Da li ste u bilo kom trenutku tokom 2020. godine primili, prodali ili razmenjivali kriptovalute, ili na bilo koji način sticali finansijsku dobit na osnovu njihovih transakcija?”

Ovo samo pokazuje da ni država poput SAD još uvek nije usaglasila sve “detalje” oko uvođenja kritpovaluta u redovne finansijske tokove, tim pre što većina ulagača dolazi sa severnoameričkog kontinenta i što se radi o enormnim iznosima novca.

Novouspostavljena ministarka finansija SAD Dženet Jelen (Janet Yellen) iskazala je svoju želju da se oporezuje nerealizovana kapitalna dobit, a jedan od predloga njenog tima je da stopa bude 39,6 odsto na dobit preko million dolara. To bi imalo posebno veliki uticaj na investitore koji ulažu u kriptovalute.