Rast kamata na kredite u Crnoj Gori treba očekivati do kraja godine

Rast kamata na kredite u Crnoj Gori, zbog odluke Evropske centralne banke (ECB) da u julu poveća referentnu kamatnu stopu, može se očekivati do kraja godine, rekao je ekonomski analitičar Predrag Drecun.

Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde), potvrdila je u utorak da će povećati kamatne stope za 0,25 odsto, te da će, ako inflacija nastavi da raste, ubrzati podizanje kamata. Stroža monetarna politika odgovor je ECB na rast inflacije u evrozoni koja je u maju bila 8,1 odsto.

Na pitanja Pobjede u kojoj meri će se rast referentne kamatne stope ECB odraziti na kreditna zaduženja crnogorskih građana, te da li ukoliko planiraju novi kredit treba da ga uzmu što prije, Drecun odgovara da najavljeno povećanje nije veliko.

„Rast referentne kamatne stope ECB za četvrtinu boda nije strašan i nema razloga da zbog toga dođe do većeg povećanja kamata na kredite u Crnoj Gori. Ono čega se bojim je da će bankari svoje buduće rizike pokušati da ukalkulišu u neopravdano povećanje kamata“, upozorio je Drecun, prenosi Mina.

Centralne banke u Evropi već su počele da povećavaju kamatne stope. Švajcarska nacionalna banka povećala je sredinom jula ključnu kamatu za pola procenta, prvi put u 15 godina, dok je Banka Engleske ovog meseca kamatu povećala peti put od decembra prošle godine. Novo povećanje kamate od 0,75 odsto sprovele su sredinom jula i američke Federalne rezerve.

Iz crnogorske Centralne banke (CBCG) ranije su kazali da će najava ECB dovesti do blagog rasta kamata na kredite u Crnoj Gori, te da građani to neće brzo osetiti, jer banke imaju dovoljno novca i nemaju potrebu da se u kratkoročnom periodu zadužuju na međunarodnom tržištu.

Rast kamata će pogoditi samo kredite sa varijabilnom kamatnom stopom. Prosečna efektivna kamata na nivou sistema na kraju aprila je bila 5,58 odsto.

Drecun smatra da je struktura izvora banaka na crnogorskom tržištu loša i ukazuje da 80 odsto ukupne štednje, koja je na kraju aprila vredila rekordnih 4,38 milijardi evra, čine depoziti po viđenju, koje klijenti u bilo kojem trenutku mogu povući.

„To je ogroman rizik za bankarski sistem. Prejaka je regulatorna legislativa za ovako slabu ekonomiju, pa dolazimo u situaciju da su banke na papiru likvidne, a privreda nelikvidna“, naveo je Drecun i ocenio da treba da imamo državnu banku, koja bi mogla biti korektivni faktor na tržištu.

Komentarišući visok rast inflacije, Drecun je rekao da je reč o specifičnoj situaciji, jer inflacija nije naša, zbog čega ne možemo da se borimo protiv nje.

„Inflacija je kao poplava, kad prođe proći će. Mi tu ne možemo ništa da uradimo i to je rizik koji smo prihvatili kad smo odlučili da se odreknemo monetarne politike. Obezvređivanje evra je daleko veće od stope inflacije“, naveo je Drecun.