RAST KREDITNE AKTIVNOSTI U SRBIJI NAJVEĆI U REGIONU Odobreno 13,3 odsto više kredita nego u istom periodu prošle godine

Domaća kreditna aktivnost nastavila je trend stabilnog rasta tokom 2020. godine i u uslovima krize izazvane pandemijom, podržana merama Narodne banke Srbije (NBS) i Vlade, pri čemu je međugodišnji rast kredita u Srbiji tokom trećeg tromesečja bio najviši u regionu, navodi se u analizi kreditne aktivnosti NBS.

Ukupni domaći krediti u septembru, po isključenju efekta promene deviznog kursa, bili su viši za 13,3 odsto nego pre godinu dana, što je rezultat odlične realizacije kredita početkom godine, ublažavanja monetarne politike NBS, omogućenog zastoja u otplati kredita i odobravanja kredita iz garantne šeme, navodi se u analizi.

Tom rastu i dalje više doprinose krediti privredi (sa 6,9 procentnih poena), čiji je međugodišnji rast u septembru iznosio 13,3 odsto, nego krediti stanovništvu, koji su u septembru bili viši za 13,8 odsto nego pre godinu dana (doprinos 6,4 procentna poena).

Krediti privredi povećani su u trećem tromesečju za 17,6 milijardi dinara, po isključenju efekta promene deviznog kursa. Taj rast se u potpunosti odnosio na kreditiranje privrednih društava, dok su javna preduzeća tokom trećeg tromesečja smanjila kreditne obaveze prema bankama.

Kako se ističe, tokom trećeg tromesečja poslovne banke su iz garantne šeme odobrile 519,8 miliona evra kredita mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, čime se iznos ukupno realizovanih kredita od početka ovog programa približio iznosu od 1,2 milijarde evra.

Krediti stanovništvu su, po isključenju efekta promene deviznog kursa, u trećem tromesečju povećani za 49,5 milijardi dinara. Taj rast, koji je uobičajeno vođen gotovinskim i stambenim kreditiranjem, delom je rezultat primene moratorijuma na otplatu kredita, a doprinosilo mu je i kreditiranje preduzetnika u okviru garantne šeme. Kreditiranje stanovništva podržano je i merama koje je NBS donela tokom trećeg tromesečja.

Bolji uslovi za kreditiranje

Zahvaljujući nastavku ublažavanja monetarne politike i niskim kamatnim stopama na međunarodnom tržištu novca, uslovi finansiranja na domaćem tržištu ostali su povoljni i nastavili su da podržavaju kreditnu aktivnost, navodi se u analizi.

Tokom trećeg tromesečja, kamatne stope i na dinarske i na evroindeksirane kredite privredi i stanovništvu kretale su se blizu ranije zabeleženih najnižih vrednosti. Pritom, nastavljen je i trend približavanja kamatnih stopa na dinarske i evroindeksirane kredite, posebno kod privrede, zahvaljujući većem padu kamatnih stopa na dinarske kredite, što doprinosi povećanju dinarizacije, a time i dodatnom jačanju finansijske stabilnosti, navode u NBS.

Sve više dinarskih, a sve manje nenaplativih kredita

Učešće dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima privredi i stanovništvu, prema postojećim poslovima, dostiglo je novu najvišu vrednost do sada i u septembru je iznosilo 36,6 odsto, što je za 2,0 procentnih poena više nego u junu. Od toga, dinarizacija plasmana privredi povećana je tokom trećeg tromesečja za 2,8 procentnih poena, na 19,3 odsto, čemu je, uz odobravanje kredita iz garantne šeme, doprinela i kupovina dinarskih korporativnih obveznica od strane banaka. U istom periodu, dinarizacija plasmana stanovništvu povećana je za 0,8 procentnih poena, na 56,6 odsto u septembru.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima dodatno je smanjeno tokom trećeg tromesečja i u septembru je iznosilo 3,4 odsto, što je novi najniži nivo otkad se ovaj pokazatelj kvaliteta aktive prati. To učešće niže je za 0,3 procentna poena nego u junu, a za 19 procentnih poena nego u julu 2015. tj. neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita.