Rast nezaposlenosti i pad potrošnje u SAD

Jedan od ključnih stubova američke ekonomije, potrošnja građana, mogao bi da počne da slabi. Godinama je snažno tržište rada podsticalo Amerikance da nastave da troše, uprkos čestim strahovima o budućnosti ekonomije. Potrošnja domaćinstava čini oko dve trećine ekonomskog rasta SAD, a dodatni podsticaj dolazio je i od snažnog rasta berze, posebno među bogatijim domaćinstvima koja imaju više finansijskih ulaganja.

Međutim, taj temelj sada je pod pritiskom. Prema podacima američkog Biroa za statistiku, američki poslodavci su prošlog meseca ukinuli oko 92.000 radnih mesta, dok je stopa nezaposlenosti porasla sa 4,3 na 4,4 odsto. Istovremeno su i berzanski indeksi pali nakon što je predsednik SAD Donald Trump (Donald Trump) poručio da rat protiv Iran neće biti okončan dok ta zemlja ne pristane na „bezuslovnu predaju“, prenosi CNN.

Pad potrošnje već je počeo da se nazire. Prema podacima Ministarstva trgovine SAD, maloprodaja je u januaru pala za 0,2 procenta u odnosu na decembar, što je najveći pad od maja i slabiji rezultat od očekivanja ekonomista. Ako bi se takav trend nastavio, zbog pada berze, rasta nezaposlenosti ili kombinacije oba faktora, to bi moglo da predstavlja ozbiljan problem za američku ekonomiju.

Ekonomisti, međutim, očekuju da bi veći poreski povraćaji u 2026. godini mogli privremeno da podstaknu potrošnju u prvoj polovini godine. Prema procenama, poreski povraćaji su ove godine skoro 20 odsto veći nego proške, što bi moglo da ohrabri građane na veću kupovinu.

Dodatnu neizvesnost donosi i razvoj veštačke inteligencije. Iako još nema jasnih dokaza da masovno utiče na zaposlenost, otpuštanja u tehnološkom sektoru i sve veće mogućnosti AI alata podstiču zabrinutost. Na primer, kompanija Block Inc., vlasnik servisa Square i Cash App, nedavno je saopštila da je otpustila oko 40.000 zaposlenih jer su novi alati veštačke inteligencije promenili način vođenja poslovanja.

Stručnjaci smatraju da će veštačka inteligencija sigurno promeniti tržište rada, ali nije jasno kada i u kojoj meri. Stručnjaci procenjuju da će najveće promene doći tokom naredne decenije, a ne odmah.

U međuvremenu, veliki deo potrošnje u SAD dolazi od najbogatijih. Prema procenama agencije Moody’s, najbogatijih 10 procenata Amerikanaca činilo je oko polovinu ukupne potrošnje početkom 2025. godine, zahvaljujući snažnom rastu berze i povećanju vrednosti nekretnina.

Međutim, ako se rat na Bliskom istoku produži i nastavi da pritiska berzanska tržišta, taj izvor potrošnje mogao bi da oslabi. Berzanski indeksi su već počeli da padaju dok cene nafte rastu, a analitičari upozoravaju da bi pad vrednosti akcija mogao da smanji potrošnju bogatijih domaćinstava koja su je do sada najviše podsticala.