Rast privredne aktivnosti u EU preliće se i na Srbiju

Prema najnovijoj fleš proceni koju je objavio Eurostat, međugodišnji bruto domaći proizvod (BDP) evrozone u prvom kvartalu tekuće godine smanjio se za 1,8 odsto, i za 1,7 odsto u ostatku Evropske unije.

U poređenju sa istim tromesečjem prethodne godine, desezonirani, međukvartalni BDP se u evrozoni smanjio za 0,6 odsto, dok je u celoj EU opao za 0,4 odsto.

Poslednji podaci dolaze nakon snažnog oporavka u trećem kvartalu 2020. godine, (od 12,5 odsto u evrozoni i 11,7 odsto u EU) i najoštrijeg smanjenja privredne aktivnosti od početka vođenja statistike 1995. godine, zabeleženog u drugom kvartalu 2020. godine.

Većina država članica Evropske unije beleži ili smanjenje ili stagnaciju privrede na međugodišnjem nivou.

U odnosu na 2020. godinu, pozitivan rezultat ostvaruju samo Francuska (rast od 1,5 odsto), Letonija (tačno jedan odsto), dok je Rumunija ostvarila nulti rast. Podaci za pojedine zemlje, kao što su Nemačka, Estonija, Irska, Grčka i Slovenija, još uvek nisu objavljeni.

U poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine, zaposlenost u evrozoni se smanjila za 2,1 odsto, odnosno 1,8 odsto u celom trgovinskom bloku, nakon pada od 1,9 odsto i 1,6 odsto u četvrtom kvartalu 2020. godine.

Kao glavni ekonomski partner Srbije, privredni rast u EU i te kako utiče na dešavanja u domaćoj privredi.

Autor biltena “Makroekonomska kretanja u Srbiji” Saša Đogović ističe za Biznis.rs da svaka pomeranja u dinamici privrednih aktivnosti u zemljama EU imaju neposredan uticaj i na srpsku ekonomiju.

„Kako se predviđa da će u 2021. godini BDP u EU porasti za 4,2 odsto, a u zemljama evrozone za 4,4 procenta, što su projekcije Evropske komisije, to će nesumnjivo pogurati i jači priliv porudžbina sa tog tržišta, odnosno u većoj meri aktivirati srpske industrijske kapacitete i uvećati obim izvoza“, navodi Đogović.

Dakle, nesumnjivo je da će pozitivna privredna kretanja u celoj EU imati i pozitivan efekat na celokupnu srpsku ekonomiju u 2021. godini.

„Naredna poslovna godina u Srbiji će dobiti novi stimulans u razvijanju tražnje iz inostranstva na višim kotama, a to znači i jačanje izvozne i proizvodne dinamike“, ocenjuje Saša Đogović.

Podsetimo, prema prognozi Svetske banke, uprkos najtežem ekonomskom padu koji je pogodio region tokom 2020. godine, zemlje Zapadnog Balkana će ove godine ostvariti privredni rast. Najbolje rezultate ostvariće Srbija, i njen rast će iznositi pet odsto.

MMF je promenio raniju projekciju za Srbiju, tako da je prema najnovijim podacima očekivani rast BDP šest odsto. Ekonomisti se slažu da bi Srbija mogla da ostvari očekivani rast bruto domaćeg proizvoda nakon rebalansa budžeta i planova u vezi investicija. Samo investicije doprinose rastu sa 1,5 procentnim poenom, plus prateći efekti koje imaju na privredu, smatraju analitičari.