RAST SRPSKE EKONOMIJE SLEDEĆE GODINE 2,9 ODSTO Povratak na nivo pre pandemije 2022, procena Svetske banke

Svetska banka prognozira bolje izglede Srbije za 2020. godinu u novom, ažuriranom izveštaju. U oktobarskom izveštaju o ekonomskim izgledima zemalja sveta u uslovima pandemije Covid-19 ova institucija smanjila je prvobitnu prognozu pada BDP naše zemlje sa 3,5 na 3 odsto.

Ako se naša zemlja uporedi sa ekonomijama u okruženju, izgledi za Srbiju su gotovo najbolji, s obzirom da Svetska banka procenjuje da će najveći pad ove godine imati Crna Gora, čak 12,4 procenta. Albaniju očekuje pad od 8,4 odsto, Hrvatsku- 8,1, Rumuniju- 5,7, Bugarsku- 5,1, Severnu Makedoniju- 4,1 i BIH od 3,2 procenta.

Svetska banka konstatuje da je srpska ekonomija, posle nekoliko godina solidnog rasta, ušla u recesiju izazvanu pandemijom, koja je paralisala ekonomije u celom svetu.

Neposredni negativni uticaj na stanovništvo i ekonomiju u Srbiji ublažen je velikim fiskalnim paketom od oko 13 procenata BDP, zahvaljujući kome nije došlo do značajnog povećanja nezaposlenosti, i da je pad BDP u drugom kvartalu od 6,4 procenta na godišnjem nivou bio manji nego u susednim zemljama.

Za iduću godinu Svetska banka prognozira umereniji rast srpske ekonomije po stopi od 2,9 odsto, odnosno za 1,1 procenat sporije u odnosu na junsku projekciju, a istovremeno očekuje da će se rast BDP na nivo pre pandemije vratiti 2022. ili 2023. godine.

Ova srednjoročna perspektiva, kako se navodi u izveštaju, presudno zavisi od međunarodnih kretanja, uključujući uticaj Covid-19, ali i od brzine strukturnih reformi i političkih kretanja.

U izveštaju se navodi da se nakon nekoliko godina kontinuiranog smanjenja siromaštva u Srbiji očekuje blago povećanje te stope sa prošlogodišnjih 18,2 odsto na 18,9 procenata ove godine, isključivo zbog rizika vezanih za dužinu trajanja i dubinu krize izazvane pandemijom i primene mera za njeno suzbijanje.

Takođe se konstatuje da je Srbija momentalno reagovala paketom fiskalnih i monetarnih mera na pandemiju. Efekat je, navodi se, bio povoljan, ali je imao znatne fiskalne troškove, što može da se odrazi na nagli rast javnog duga i limitiranje prostora za buduće pakete podsticaja.

U izveštaju se preporučuje intenziviranje reformskih procesa kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i kako bi se obezbedila radna mesta i prihodi, uz istovremeno jačanje otpornosti na eksterne šokove.

Svetska banka smatra da bi u fokusu trebalo da bude poboljšanje poslovnog okruženju i upravljanja kako bi se povećale privatne investicije, kao i napori na podizanju kvaliteta infrastrukture, prenosi Tanjug.