Raste izvoz rakije iz Srbije, proizvođači očekuju podršku države i smanjenje akciza

Proizvodnja jakih alkoholnih pića u Srbiji u poslednjih pet godina raste po stopi većoj od 10 odsto godišnje, a izvoz rakije od voća je u 2020. godini porastao za 30 odsto, od čega se 67 odsto izvozilo u Nemačku, Sjedinjene Američke Države (SAD), Hrvatsku, Crnu Goru i BiH.

Kako je istakao sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović, u Srbiji se godišnje proizvede između 50 i 60 miliona litara rakije.

Kada je reč o međunarodnom tržištu, primetan je trend rasta trgovine jakim alkoholnim pićima. Nemačka i SAD su najatraktivnija tržišta za domaće proizvođače. Nakon toga slede Australija, Kanada, Austrija i Švajcarska, gde živi veliki broj ljudi našeg porekla.

„Naša startna pozicija je dobra jer imamo izuzetan kvalitet proizvoda što je dobar preduslov za uspeh. Zajednička marketing strategija u promovisanju rakije kao srpskog brenda mogla bi da donese mnogo uspeha, posebno ako se bude insistiralo na viševekovnoj tradiciji, po uzoru na škotske proizvođače viskija“, naveo je Igor Kronja iz PKS.

Zakonski zastupnik Saveza udruženja rakije u kratkoj izjavi za Biznis.rs rekao je da se sutra u Bajinoj Bašti održava sastanak proizvođača rakije sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede čiji bi ishod trebalo da bude olakšavanje poslovanja i povećanje kapaciteta kada je reč o izvozu rakije.

„Cilj sastanka da se na sveobuhvatan način ojača rakija kao srpski brend, borba protiv crnog tržišta, kao i da pokušamo da izdejstvujemo subvencije kojima bi se pomoglo proizvođačima, ali i smanjenje akciza“, rekao je on.

Kompanija Stara Sokolova je prisutna na svetskim tržištima 15 godina. Kupce imaju od Amerike, Australije i Rusije, zemalja Zapadne i Severne Evrope, do Dubaija i Singapura.

„Kvalitet srpske rakije je na zavidnom nivou upravo zbog jake konkurencije na domaćem tržištu. Zbog toga našu rakiju kupci širom sveta prepoznaju po kvalitetu. To nam omogućava da trajemo i opstajemo“, rekao je vlasnik kompanije Ivan Bogdanović.

U porodičnoj destileriji „Artisani Destileri“, poznatoj po brendovima Anteria, Jelek i Opanak, ističu da žele da razvijaju uparivanje rakije sa tradicionalnom srpskom i internacionalnom kuhinjom. U realizaciji ove ideje pomažu im subvencije Ministarstva poljoprivrede ali i stručna usavršavanja u oblasti organske proizvodnje.

„Pratimo trendove i smatramo da je organska proizvodnja budućnost. Uvodimo i model cirkularne ekonomije u proizvodnju, jer to smatramo važnim faktorom konkurentnosti na domaćem i svetskim tržištima, imajući u vidu da je očuvanje životne sredine jedan od prioriteta“ kaže Milica Nedeljković iz destilerije Artisani.

U ovoj kompaniji kažu da prate sve trendove pa će se u narednom periodu posvetiti i razvoju gastronomske ponude i uparivanju rakije sa srpskom kuhinjom.