Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Ujednačavanje cena domaćih i uvoznih žestokih pića

Zbog akciza će se od danas u Srbiji nazdravljati viskijem umesto šljivovicom?

AgrobiznisBiznisSrbijaVesti

5.6.2021 08:01 Autor: Miloš Đošić 3

Zbog akciza će se od danas u Srbiji nazdravljati viskijem umesto šljivovicom? Zbog akciza će se od danas u Srbiji nazdravljati viskijem umesto šljivovicom?
Od izmena i dopuna zakona o akcizama na žestoka alkoholna pića koje danas stupaju na snagu neće imati koristi ni država, proizvođači, niti potrošači,... Zbog akciza će se od danas u Srbiji nazdravljati viskijem umesto šljivovicom?

Od izmena i dopuna zakona o akcizama na žestoka alkoholna pića koje danas stupaju na snagu neće imati koristi ni država, proizvođači, niti potrošači, već samo uvoznički lobi, kažu za Biznis.rs predstavnici Udruženja za zaštitu potrošača „Prosperitet“ i Nacionalne asocijacije proizvođača rakije Srbije „Srpska rakija“ .

Evropska komisija (EK) je preporučila Srbiji da revidira zakonodavstvo o akciznom oporezivanju alkoholnih pića kako bi došlo do usklađivanja sa direktivama Evropske unije. Na to se poziva Ministarstvo finansija kao predlagač zakona, pošto je zamerka da se neke vrste domaćih pića oporezuju po nižoj stopi u odnosu na uvozna.

Prema ovim navodima, problematičan je član 12. Zakona o akcizama, koji predviđa različite namete na litar alkoholnog pića u zavisnosti od sirovine koja se koristi. Tako su najveće akcize predviđene za votku, zatim voćnu rakiju, rum, i najmanje za niskoalkoholna pića i pivo.

Bez obzira na sirovinu, međutim, novi zakon je izjednačio akcize žestokih pića na 46.250 dinara u odnosu na procenat čistog etanola na 100 litara (to jest po hektolitru). Na primer, za rakiju od 16 gradi (oko 40 odsto alkohola) akciza je veća za oko 50 dinara, dok je za viski iste jačine ona manja za preko 160 dinara.

Akciza će za neko alkoholno piće biti viša, što je procenat čistog etanola u njemu veći. Po starom ostaju pravila oporezivanja za pivo, vino i ostala alkoholna pića, kod kojih je udeo čistog alkohola niži od 15 odsto.

Cena se formira i na osnovu poreza na dodatu vrednost, koja se obračunava sa još 20 odsto na već dodate akcize. Zbog toga, izmenama ovog zakona nije kraj poskupljenjima, jer PDV zavisi od akcize. Tako će maloprodajna cena alkohola od voća još više porasti, dok će piće od drugih sirovina, kao što su krompir i žitarice, pojeftiniti.

Pobedio jedino uvoznički lobi?

„Tužno je povećanje cena kroz akcize domaćih proizvoda, u ovom slučaju alkohola. Samim tim će padati cena proizvoda iz uvoza, to radi uvoznički lobi. Ispada da ćemo svi početi da pijemo viski, jer njegova cena pada. Znači – Srbin prelazi sa rakije na viski“, izjavio je za naš portal predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Prosperitet“, Radomir Ćirilović.

Foto: Pexels / junjie xu

Prema njegovim rečima, država se konstantno pravda pritiscima iz Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda za odluke u interesu određene grupe ljudi ili esnafa.

„Povećanje akcize na alkohol će se kod nas manifestovati tako što će se povećati cena, recimo, rakije za 100 dinara, što će osetiti potrošači i proizvođači. Sa druge strane, država nema neku naročitu korist jer će se povećati promet na divljem tržištu, siva ekonomija će procvetati“, objasnio je naš sagovornik.

Ćirilović je istakao da su od početka godine skočile cene hleba, vode, struje, PCR testa, građevinskog materijala… i čini se da lista nema kraja. On je dodao da država sa jedne strane deli socijalnu pomoć, pa novac uzima kroz poreze i doprinose.

„Koji god zakon, podzakonski akt ili ‘lex specialis’ se donosi u poslednje vreme, uglavnom ide na štetu potrošača, odnosno na štetu poreskih obveznika. Država i Vlada se ne staraju o tome da zaštite nacionalnu ekonomiju, ovo je jedan od primera“, poručio je on.

Domaće proizvođače niko nije pitao za mišljenje

Predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača rakije Srbije „Srpska rakija“, Vukosav Tomašević, podvukao je da ni sama procedura oko donošenja zakona nije bila u redu, pošto su proizvođači sasvim slučajno saznali da je zakon u proceduri.

Foto: Tanjug/Arhiva

„Ministarstvo finansija koje je predlagač, nije obavestilo naša udruženja, Savez proizvođača rakije Srbije, niti Privrednu komoru Srbije. Nije bilo obaveštenja da se priprema izmena zakona, da je u toku javna rasprava, a donet je po hitnom postupku – 25 dana od predloga do izglasavanja“, objasnio je on.

Tomašević je dodao da to sve govori o odnosu države prema proizvođačima, kao i da formalno nije bilo mogućnosti da se oni sami organizuju u toku javne rasprave jer se odvijala u vreme vaskršnjih praznika.

Drastično smanjena cena „žestine“ koja nije od voća

Tomašević je objasnio kako ova promena praktično znači da je rakija poskupela, dok je cena svih ostalih pića koja nisu od voća drastično smanjena, odnosno cene te dve grupe jakih alkoholnih pića su izjednačene.

„Ovo je jedan udarac na registrovane proizvođače rakije, to nije trebalo da se desi. Obrazloženje da to traži Evropska unija može da stoji formalno, ali se suštinski radi o potpuno suprotnim proizvodima. To prosto nije ista roba, nije ista sirovinska baza, drugačiji su postupak proizvodnje i finalni proizvod“, naveo je Tomašević, uz komentar da je to isto kao kada bi se izjednačio tretman za čelik i zlato.

Foto: Shutterstock

Kako je rekao, suština akcize je u tome da će cena rakije porasti za oko 70 dinara po litru, ili će se to preneti na proizvodnju, pa će za toliko biti manji prihod od prodate rakije.

„Domaći proizvođači rakije su oštećeni, potrošači će biti oštećeni jer ćemo verovatno morati da idemo na povećanje cena. Ovde može da profitira samo uvoznički lobi“, smatra Tomašević.

On je izrazio želju da se isprate efekti akciza u prvim nedeljama pošto zakon stupi na snagu, i dodao da ima neke informacije da „kolone kamiona već čekaju na granici“.

Foto: Pexels/Foodie Factor

„Poslednjih godina se drastično povećao broj registrovanih proizvođača, poslednje dve do tri godine se okvirno došlo sa 250 na 700 proizvođača. Povećao se i kvalitet rakije, ljudi ulažu u tehnologiju, prate nauku i moderna dešavanja. Svakako je ovo jedna destimulativna mera, mislim da deo neće moći da izdrži konkurenciju koja svakako nije lojalna, i jedan broj ljudi će se vratiti u sivu zonu“, rekao je Tomašević.

Prema njegovim rečima, u Srbiji su najčešće proizvođači male porodične firme koje ne mogu da se nose sa velikim multinacionalnim kompanijama, poput onih koje prave viski „Ballantine’s“ ili škotski brend „Johnnie Walker“. On je dodao da je to isto kao da neki domaći sok i Coca-Cola treba da budu konkurenti.

Problemi su mnogo dalekosežniji i za državu i za privredu

Ako proizvođači rakije u Srbiji smanje proizvodnju zbog povećanja akcize, problemi će biti mnogo dalekosežniji i za privredu i za državu.

Naime, Tomašević je objasnio da će proizvođači imati problem sa plasmanom voća, a onda i čitava prateća industrija – kartonaža, grafička i industrija ambalaže.

Foto: Pixabay/Arhiva

„Poslednjih godina je došlo do legalizacije ozbiljnog broja proizvođača, međutim, i dalje najveća količina rakije u Srbiji, bar 60-70 odsto, ide preko sive zone. To se pre svega dešava u ugostiteljstvu, a država ne reaguje“, naveo je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u najboljim restoranima u Beogradu i Novom Sadu se pije rakija koja nije prošla zdravstvene kontrole i ne poseduje dokaz o kvalitetu.

„Na svakom litru rakije koji se na crno proda po 600 dinara, država gubi 257 dinara, 137 dinara je akciza i 120 dinara PDV. Po nekim procenama, preko 200 miliona evra godišnje izgubi budžet Srbije, zato što se rakija prodaje na crno“, istakao je Tomašević.

Tagovi
UVOZ ZAKON
  • Tea

    5.6.2021 #1 Author

    Iz ovoga možemo da vidimo da niko ne vodi računa o domaćim proizvodjacima

    Odgovori

  • Anna

    6.6.2021 #2 Author

    Tužno….

    Odgovori

  • Ljilja

    9.6.2021 #3 Author

    Zaštitite domaće proizvođače. Teško da će neko ko pije šljivovicu preći na viski. Užas!

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...