Raste nezadovoljstvo rezultatima rada Kaje Kalas

Sve veće nezadovoljstvo među članicama Evropske unije radom šefice evropske diplomatije Kaje Kalas dovelo je do ozbiljnih razgovora o mogućoj reformi evropske diplomatske službe. Iako je Kalas u internom dopisu zaposlenima stala u odbranu institucije kojom rukovodi, u nekoliko ključnih evropskih prestonica sve glasnije se postavlja pitanje da li sadašnji sistem daje zadovoljavajuće rezultate u periodu velikih geopolitičkih kriza.

Posebno je aktivna Francuska, koja je pripremila dokument sa mogućim pravcima reforme Evropske službe za spoljne poslove (EEAS). Sama činjenica da se razmatraju tako duboke institucionalne promene tumači se kao znak nezadovoljstva delom članica načinom na koji funkcioniše evropska diplomatija i sposobnošću EU da brzo reaguje na međunarodne izazove, prenosi Euronews.

Prema jednom od predloga, ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu politiku bila bi značajno smanjena, a deo ključnih nadležnosti prešao bi na Evropsku komisiju. Takvo rešenje bi dodatno ojačalo poziciju predsednice EK Ursule fon der Lajen (Ursula von der Leyen), koja je poslednjih godina sve aktivnija u međunarodnim pitanjima i nastoji da Komisiju profilše kao geopolitičkog aktera.

Drugi scenario predviđa jačanje uloge država članica kroz Evropski savet. U tom slučaju nacionalne vlade imale bi mnogo veću operativnu kontrolu nad spoljnom politikom EU, dok bi funkcija koju trenutno obavlja Kalas bila dodatno oslabljena. Mnoge članice smatraju da bi takav model omogućio brže donošenje odluka i veći uticaj nacionalnih interesa na zajedničku diplomatiju.

Postoji i treća opcija, koja ide u suprotnom smeru i predviđa jačanje položaja šefa evropske diplomatije. Prema tom predlogu, Kalas ili njen naslednik dobili bi veći uticaj i nad oblastima poput trgovine i drugih politika koje imaju snažan geopolitički značaj. Međutim, sama činjenica da se paralelno razmatra i mogućnost drastičnog smanjenja ovlašćenja pokazuje koliko su mišljenja među članicama podeljena.

Kalas je u internom obraćanju odbacila ideju da bi njena funkcija mogla biti marginalizovana, naglašavajući da su nadležnosti evropskih institucija jasno definisane osnivačkim ugovorima EU. Ipak, diplomate priznaju da su rasprave o reformi dobile na intenzitetu upravo zbog rastućeg nezadovoljstva učinkom evropske spoljne politike, kao i zbog osećaja da EU u sve nestabilnijem svetu mora pronaći efikasniji model delovanja.

Iako se ne očekuje da će do velikih promena doći u skorije vreme, debata o budućnosti evropske diplomatije već je otvorena. Predstoje razgovori među ministrima spoljnih poslova država članica, dok će se Kalasova uskoro sastati sa francuskim ministrom spoljnih poslova Žanom Noel Baroom (Jean-Noel Barrot). Taj razgovor bi mogao da pokaže koliko je duboko nezadovoljstvo pojedinih članica njenim dosadašnjim radom i da li će ono prerasti u konkretne institucionalne promene.