Ratare i ove godine muči otkupna cena

Pšenica je jesenas zasejana na 595.000 hektara, 25.000 hektara više nego godinu ranije. Iako joj vreme nije bilo naklonjeno, stručnjaci očekuju da će prinos hlebnog zrna biti u proseku pet tona po hektaru. O kvalitetu je rano govoriti, a ono što ratare svake godine u ovo vreme najviše brine jeste otkupna cena.

Na vojvođanskim njivama pali su prvi otkosi pšenice. Sluti, kažu ratari, na prosečan rod, prenosi RTS.

„Kvalitet pšenice koja je počela da se kosi malo ranije nije po meni potpuno zadovoljavajući. Visoke temperature su učinile svoje – došlo je do šturih zrna, hektolitarska težina je mala. Pekarski kvalitet pšenice još ne znam kakav će biti, ali očekivali smo bolji kvalitet. Šta će biti sa kasnijom žetvom ostaje da se vidi. Ukoliko bude dobar rod i zadovoljavajući kvalitet, a cena se ne podigne odlučiću se na čuvanje“, kaže poljoprivrednik iz Subotice Pajo Ivanković.

Prinosi se u Vojvodini kreću od šest do osam tona po hektaru. Na nivou cele zemlje očekuje se da bude oko pet tona, što je bolje nego prošle godine. Najveću muku proizvođačima zadaje cena. Žale se da često rade na ivici rentabilnosti.

„Vlaga se kreće od 10 do 18 odsto, tako da se vrši prebirni vršaj. Cena onako. Još se ne zna. To je ono što se sa nama poljoprivrednicima uvek dešava. Mi smo oni koji uvek zadnji saznamo šta će ko da nam dodeli. Realna cena bi bila 24, 23 dinara. Kako se ko uklopi. Sve ispod 22 je pozitivna nula. Ne može čovek da živi samo na pozitivnoj nuli“, rekao je poljoprivrednik iz Vršca Svetislav Ivkov.

Trenutno se nudi između 20 i 21 dinar po kilogramu pšenice. Da li će se rad isplatiti, zavisi i od toga da li se seje sopstvena ili rentirana njiva.

„Cena koštanja proizvodnje pšenice na sopstvenoj zemlji je oko 60.000 dinara po hektaru, a one na zemljištu u zakupu oko 100.000 dinara po hektaru. Ako računamo da će prinosi biti oko pet tona po hektaru, to znači da je proizvođačka cena pšenice na sopstvenom zemljištu 12 dinara po kilogramu, a na zakupljenom 20. Praksa u svetu je da se jedna trećina pšenice prodaje terminski, pre žetve, jedna trećina u žetvi, a jedna trećina se čuva da bi se pokrili gubici ako ih bude“, navodi direktor Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović.

Uz očekivani prinos, rod bi mogao da bude oko tri miliona tona. Tome treba dodati i 300.000 tona pšenice koju imamo na zalihama. Kako na domaćem tržištu trošimo oko milion i po tona, za izvoz ćemo imati bar još toliko.