Rebalans budžeta moguć u prvim mesecima 2024. godine

U budžetu za 2024. godinu predviđeno je povećanje penzija, plata u javnom sektoru i minimalne zarada. To su glavne okosnice državne kase, ali ne i jedine. Fiskalni savet ocenjuje da su budžetom napravljeni određeni pomaci u dobrom smeru.

Njihov glavni ekonomista Danko Brčerević za Internet portal RTS-a ukazuje na stavke budžeta kojima nisu dali „zeleno svetlo“, a prenosi eKapija. Trajno rešenje za povećanje životnog standarda ugroženih građana može se tražiti samo kroz reformu sistema socijalnih davanja, jedan je od predloga.

Ukupni prihodi republičke kase za 2024. iznose 2.040,9 milijardi dinara, a rashodi 2.238 milijardi. Prihodi su za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, veći u odnosu na iznos prihoda koji je predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu, a rashodi za 5,0 odsto. Planiran je deficit od 2,2 odsto, dok je u 2023. godini projektovan deficit od 2,8 odsto.

Fiskalni savet ocenio je da su budžetom napravljeni određeni pomaci u dobrom smeru, ali da je fiskalni deficit i dalje previsok za Srbiju.

Šta sve ovo zapravo znači i koje su dve glavne preporuke za Vladu Srbije u vezi sa infrastrukturnim projektima otkriva glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević. Što se tiče socijalne politike, Brčerević smatra da se povremenim davanjem novca ne mogu trajno rešiti narasli socijalni problemi. Objasnio je zašto je trebalo planirati nešto veću prosečnu inflaciju u 2024. godini i prognozirati nešto niži rast BDP-a.

Budžet je skrojen i usvojen u Skupštini Srbije. Na pitanje „da li se slaž sa rečima predlagača, da je on razvojni, uravnotežen i socijalno orijentisan“, Brčerević kaže – delimično.

„Budžet ima mešovite elemente, tj. neki njegovi delovi mogu se oceniti pozitivno, ali neki ne. Od tri komponente koje ste pomenuli, nesporno je da budžet ima izraženu razvojnu komponentu – jer se njim planiraju visoke investicije države od preko pet milijardi evra“, smatra sagovornik i dodaje:

„Kada je u pitanju uravnoteženost, ona, striktno govoreći, nije postignuta. Planirani deficit budžeta u 2024. iznosi oko 1,7 milijardi evra, što je daleko od ravnoteže. Međutim, kad se uzme u obzir da je 2020. minus u državnoj kasi bio 3,8 milijardi i da se on od tada iz godine u godinu smanjuje, ovaj plan Vlade za 2024. ipak smo ocenili kao prihvatljiv. Na kraju, naša analiza pokazuje da je budžet u delu koji se odnosi na socijalna davanja najviše podbacio.

Na pitanje novinara da objasni stavke budžeta za koje Fiskalni savet daje „zeleno svetlo“, on kaže:

„Da, dobro je što će izdvajanja za javne investicije u Srbiji i u 2024. biti velika, znatno iznad uporedivih evropskih zemalja. Tako smanjujemo veliki zaostatak za Evropom u kvalitetu osnovne infrastrukture. To je i ekonomski najkvalitetniji vid državne potrošnje jer snažno podstiče privredni rast – angažovanjem radne snage i korišćenjem građevinskog materijala koji se onda u Srbiji povećano proizvodi.Uz sve to, nakon završetka gradnje, dobra infrastruktura će omogućiti privredi da ima bolje rezultate“, navodi on.

Brčerević ističe da je Fiskalni savet Vladi dao i dve važne preporuke.

„Prvu, da pored izgradnje auto-puteva i železnice obrati više pažnje na investicije u obrazovanje, zaštitu životne sredine i zdravstvo – koje su zapostavljene. Druga se odnosi na sve veći broj projekata koji se sprovode po ubrzanoj proceduri, bez objavljenih analiza opravdanosti, tenderskih procedura, javnih nabavki“, navdi on.

„Sad se tim projektima, čija je ukupna vrednost već oko 8,5 mlrd EUR, pridružio još jedan novi – „Ekspo 2027″ s izgradnjom Nacionalnog stadiona. Mi ovakvu praksu vođenja važnih projekata ne podržavamo i nadamo se da će se ona u budućnosti izbegavati“, zaključuje Brčerević.

Fiskalni savet smatra da je planirani deficit previsok. Koliki deficit je „normalan“ upitan je glavni ekonomista Fiuskalnog saveta.

„Najjednostavniji i najrigidniji odgovor na ovo pitanje bio bi da budžet uopšte nema deficit, tj. da bude izbalansiran. U tom slučaju ni država ne bi morala da se zadužuje za njegovo finansiranje. Upravo takav rezultat Srbija je ostvarivala u periodu od 2017. do 2019. godine. Ipak, ekonomski je sasvim u redu i to da Srbija ima ograničen budžetski deficit, do granice od oko milijardu evra.

To bi s jedne strane dalo dovoljan prostor za nastavak sprovođenja velikih infrastrukturnih projekata koji podstiču privredni rast, a s druge strane ne bi bilo bojazni da će javni dug da se otrgne kontroli. Takav rezultat još uvek se neće dostići u 2024, ali smo na dobrom putu da se to desi u 2025. godini“, zaključuje on.

Fiskalni savet je procenio da ćemo u 2024. morati da se zadužimo za 6,5 milijardi evra. Ministar finansija kaže da ćemo u međuvremenu vratiti 4,5 milijarde, a isto tako da na računu imamo pet milijardi u gotovini. Na pitanje ima li razloga za brigu, Brčerević kaže:

„Mi smatramo da postoji potreba za oprezom. Prvo, da razjasnim brojku od 6,5 milijardi evra. To je ukupno potrebno zaduživanje Srbije u 2024, od čega će oko 1,7 milijardi evra biti za finansiranje novog budžetskog deficita, a 4,5-5 milijardi evra zaduženja biće neophodno za vraćanje postojećeg duga koji tokom 2024. dospeva na naplatu. Dakle, izjava ministra o otplati postojećeg duga ne razlikuje se od naših procena. Međutim, postoji jedan dodatni problem koji ministar ne pominje, a veoma je važan. Kamatne stope na stari dug koji se otplaćuje su oko 3%, a trenutno se Srbija na finansijskom tržištu zadužuje po sedam odsto“, navodi on i objašnjava da će se „Srbija tokom 2024. da se zaduži po visokoj kamatnoj stopi da bi vratila dug s niskom, što će dosta da nas košta“.

Sagovornik naglašava da je Fiskalni savet je baš na to upozorio.

„Zbog ovakvih rizika mi već godinama insistiramo i preporučujemo Vladi da izbegava rasipne mere koje povećavaju javni dug. Što se tiče trenutnih depozita države, koji po rečima ministra iznose pet milijardi evra, oni nisu preterano relevantni za 2024. godinu. Jedan deo ovih depozita potrošiće se već do kraja 2023. za finansiranje obaveza države. Zapravo ni sama Vlada u svojim zvaničnim projekcijama javnog duga ne računa na te depozite u 2024. godini“, navodi Brčerević.

Na pitanje zbog čega smatra da rashodi za socijalne transfere nisu dobro planirani – ni na tehničkom ni na načelnom nivou, Brčerević odgovara:

„Zato što je životni standard najsiromašnijih građana Srbije veoma pogođen visokom inflacijom koja traje još od sredine 2021. godine. Specifičnost sadašnje visoke inflacije je i to što u okviru nje najbrže rastu cene hrane i energenata. A upravo za te potrebe najsiromašniji građani Srbije odvajaju najveći deo svog budžeta. Njima nije toliko relevantno to što je rast cena računarske opreme ili električnih aparata bio relativno nizak.

Inflacija koju osećaju siromašni građani zato je još veća od one koja se zvanično meri. Reakcija države na ovaj problem, međutim, nije bila odgovarajuća. Neselektivna, jednokratna deljenja novca velikim grupama stanovništva nisu dobar pristup. Problem nije samo u tome što ovako novac neopravdano dobijaju i bogatiji građani kojima to nije potrebno već i to što se povremenim davanjem novca ne mogu trajno rešiti narasli socijalni problemi.

Trajno rešenje za povećanje životnog standarda ugroženih građana može se tražiti samo kroz reformu sistema socijalnih davanja, uz eventualne poreske izmene koja bi, na primer, omogućile olakšice za zaposlene koji imaju izdržavane članove domaćinstva.“

Objašnjavajući zašto je pri izradi budžeta trebalo, po njegovom mišljenju, planirati nešto veću prosečnu inflaciju u 2024, na nivou 5,5 – 6 odsto kao i prognozirati nešto niži rast BDP-a, na nivou 2,5-3 odsto, on kaže:

„Vlada je u 2024. planirala ubrzanje rasta BDP-a na 3,5 odsto i usporavanje prosečne inflacije na 4,9 odsto. Postoji, međutim, veliki broj rizika da se to ne ostvari u potpunosti, na šta je Fiskalni savet ukazao. Vidite, u tekućoj, 2023. godini, rast BDP-a procenjuje se na dva do 2,5 odsto.

Međutim, dobar deo ovog rasta počiva na privremenim činiocima, poput oporavka poljoprivrede od suše iz 2022. i visokog rasta proizvodnje električne energije usled povoljnih hidroloških okolnosti. Kad se isključe ove vanredne okolnosti na koje se ne može trajno računati, naš privredni rast u 2023. bio bi između 1 i 1,5 odsto.

Stoga je malo verovatno da će se on ubrzati na 3,5 odsto u narednoj godini, naročito u sadašnjem okruženju sporog privrednog rasta u Evropi. Umesto toga mislimo da je bilo bolje planirati niži rast BDP-a u 2024. od možda 2,5 do tri odsto. Kad je inflacija u pitanju, ona će u 2024. nesporno da usporava. Međutim, ocenili smo da to usporavanje možda neće biti baš toliko snažno koliko očekuje Vlada. Tim pre što je sad u oktobru došlo do povećanja akciza za osam odsto, a u novembru nas čeka povećanje cene električne energije od osam odsto i gasa od 10 odsto.

Naravno bilo bi dobro da se ostvare sve prognoze Vlade i mi bismo takav ishod svakako pozdravili. Ali kad imate oveko velike neizvesnosti bolje bi bilo da su i prognoze nešto konzervativnije.“

Na pitanje da li će se zbog izbora praviti rebalans budžeta i menjati neke stavke u budžetu, glavni ekonomista Fiskalnog saveta kaže – da, to je uobičajena praksa.

„S novom Vladom obično se menja i struktura ministarstava što onda zakonski zahteva rebalans budžeta. Stoga bi trebalo očekivati rebalans već u prvim mesecima 2024. godine. To će ujedno biti i dobra prilika da se budžet za 2024. dodatno unapredi, otklone propusti koji postoje, ali i započnu nove politike koje su Srbiji potrebne. Nova Vlada bi tako trebalo da se uhvati u koštac s glavnim problemima javnih finansija, poput npr. loše uređenog sistema socijalne zaštite, manjka zaposlenih u važnim delovima javnog sektora, zastarelih poreskih zakona i drugo.“