Referentna kamatna stopa ostaje jedan odsto
9.9.2021 12:14 Autor: Redakcija Biznis.rs
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici u četvrtak da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od jedan odsto. Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu povoljna domaća privredna kretanja i činjenicu da je realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvoj polovini godine od 7,6 odsto premašio prvobitna očekivanja.
Visoka stopa realnog ekonomskog rasta delom je rezultat niske prošlogodišnje baze, ali i povoljnih tekućih kretanja, navodi se u saopštenju NBS. Tome naročito doprinose efekti donetih mera monetarne i fiskalne politike i po tom osnovu očuvano investiciono i potrošačko poverenje, kao i proizvodni kapaciteti i radna mesta.
Brži rast ekonomske aktivnosti od očekivanog ukazuje da bi projektovana stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Narodne banke Srbije od 6,5 odsto ove godine mogla biti i premašena. Više od polovine privrednog rasta trebalo bi da bude rezultat povećanja fiksnih investicija, a zatim i lične potrošnje.
Pozitivan doprinos očekuje se i od neto izvoza, zahvaljujući bržem rastu izvoza robe i usluga od uvoza. U smeru popravljanja eksterne pozicije i nadalje će delovati rast izvoznih kapaciteta, podstaknut visokim prilivom stranih direktnih investicija, kao i očekivani globalni ekonomski oporavak. Izvršni odbor je uzeo u obzir i povećanje projekcije
privrednog rasta u srednjem roku sa četiri procenta na raspon od četiri do pet odsto, s obzirom na najavljene brojne infrastrukturne projekte i njihove očekivane direktne i indirektne efekte na bruto domaći proizvod.
Pročitajte još:
Razmatrajući kretanje inflacije, Izvršni odbor je imao u vidu da se inflacija kreće u granicama cilja (3±1,pet odsto) i da je, u skladu s očekivanjima, u junu i julu iznosila 3,3 procenta međugodišnje. Nešto viši nivo inflacije u odnosu na početak godine posledica je privremenih faktora, pre svega niske prošlogodišnje baze, rasta svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda prethodnih meseci, što je uz zastoje u globalnim lancima snabdevanja dovelo do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu.